Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Maje Kovačević- Tomić i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svetlane Tekić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV.644/18 od 06.07.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 897/18 od 20.08.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svetlane Tekić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV.644/18 od 06.07.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 897/18 od 20.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV.644/18 od 06.07.2018. godine odbačen je zahtev okrivljenog AA za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu K.br.2031/10 od 25.05.2015. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 984/15 od 22.09.2015. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 897/18 od 20.08.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV.644/18 od 06.07.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA - advokat Svetlana Tekić, zbog povreda zakona iz člana 15. stav 4, člana 16. stav 4. i 5, člana 419. stav 2, člana 437. tačka 1) i 2) člana 438. stav 2. tačka 1) i 2), člana 439. tačka 2) i člana 440. ZKP, te zbog povreda odredaba člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud primenom člana 423. tačka 2) ZKP oslobodi od optužbe okrivljenog ili da ukine pobijana rešenja ili da ista preinači i dozvoli ponavljanje krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava ove povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, a suštinski svojim navodima u obrazloženju zahteva osporava ocenu nižestepenih sudova o nepodobnosti predloženih dokaza i činjenica da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka. Ovo imajući u vidu da ističe da predloženi dokazi predstavljaju nove dokaze koji ukazuju da je činjenično stanje potpuno drugačije od činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, a što može dovesti do toga da okrivljeni bude oslobođen od optužbe, kao i da je pogrešna ocena nižestepenih sudova da se ponavljanje krivičnog postupka traži zbog okolnosti koje su već bile predmet ocene suda povodom ranije podnetog zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branica okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 15. stav 4, člana 16. stav 4. i 5, člana 419. stav 2, člana 437. tačka 1) i 2), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ostali deo zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne odnosi na pobijana pravnosnažna rešenja, niti na postupak koji je prethodio donošenju tih rešenja, već se isključivo odnosi na pravnosnažnu presudu koja je doneta ranije i koja je bila predmet zahteva za ponavljanje krivičnog postupka. Ovo sa razloga jer branilac okrivljenog u zahtevu navodi da kako iz svih izvedenih dokaza tokom postupka, a koje sud nije pravilno cenio, proizilazi da su sporna roba i repromaterijal prodati legalno drugom privrednom subjektu, a ne na „crno“ za gotov novac, to je okrivljeni pravnosnažnom presudom morao biti oslobođen od optužbe za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

S obzirom da iz sadržine ovog dela zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nedvosmisleno proizilazi da se isti isključivo odnosi na pravnosnažnu presudu kojom je okrivljeni oglašen krivim za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, a da se ne ukazuje na povredu zakona u pobijanim pravnosnažnim rešenjima i povredu odredaba postupka koji je prethodio njihovom donošenju (postupak od trenutka podnošenja zahteva za ponavljanje krivičnog postupka pa do donošenja pravnosnažne odluke o tom zahtevu), a što u konkretnom slučaju, imajući u vidu citiranu odredbu člana 482. stav 1. ZKP i činjenicu da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti formalno podneo protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV.644/18 od 06.07.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2 897/18 od 20.08.2018. godine, kojima je odbačen zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka, jedino može biti predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 482. stav 1, 484. i 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svetlane Tekić.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                               Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić