Branilac okrivljenog AA - advokat Silvana Stefanović podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KP, dok je u ostalom delu odbačen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud u činjeničnom opisu krivičnog dela proširio krug oštećenih lica, jer je pored navoda „pretio napadom na telo njemu bliskog lica“ dodao „i na telo drugog lica“, na koji način je utvrdio činjenično stanje nepovoljnije po okrivljenog i uvećao kriminalnu aktivnost na dva oštećena lica.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu Kto 352/19 od 22.10.2019. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Naime, sud jeste dodao „i na telo drugog lica“, međutim na ovaj način nije prekoračio optužbu iz razloga što se opisana pretnja ne odnosi na još jedno lice već na lice koje je blisko oštećenoj odnosno na njenu ćerku, a što je i detaljno opisano u optužnom aktu postupajućeg tužioca. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži bitan element dela, a to je vremenski period izvršenja, jer po stavu branioca svaka od pojedinačno preduzetih alternativnih radnji mora biti konkretizovana u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni „u periodu od juna meseca 2017. godine do meseca maja 2019. godine u ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, u toku ovog vremenskog perioda drugo lice neovlašćeno pratio i preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, ali i pretio napadom na telo drugog lica i njemu bliskog lica, na taj način što je svakodnevno pratio kretanje oštećene i uhodio je po gradu, tako što bi išao iza nje i pratio je gde i sa kim se viđa, sastaje, a onda bi gotovo svako veče stajao preko puta prodavnice „BB“ u kojoj je oštećena VV bila zaposlena, ... čekajući da oštećena zatvori istu, a onda bi sedao u svoj putnički automobil i istim je pratio do ... gde oštećena živi, a onda dana .... „ jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, pa su samim tim neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu ističe da radnje koje su preduzete dana 24.11. i 25.11.2017. godine imaju seksualnu konotaciju i dotiču polnu sferu oštećene, te da se pre može raditi o krivičnom delu polno uznemiravanje iz člana 182.a stav 3. KZ, a ne o krivičnom delu proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ čini onaj ko u toku određenog vremenskog perioda drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji.

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom umišljajno prilazio oštećenoj i neovlašćeno je pratio do mesta u kome živi protivno njenoj volji, to je, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, imajući u vidu pri tom da je na istu pravnu kvalifikaciju bez uticaja motiv učinioca, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP-a i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Silvane Stefanović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić