Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-689/20 od 05.11.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu 38K.br.123/20 od 09.09.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zlatomir Kolaković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba članova 68. i 451. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presude Osnovnog suda u Kraljevu 38K.br.123/20 od 09.09.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-689/20 od 05.11.2020. godine tako što će na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP u odnosu na okrivljenog AA doneti oslobađajuću presudu ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini navedene presude i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i da obavesti branioca okrivljenog o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog navodi da kako okrivljeni koji se kao preduzetnik, prema članu 83. Zakona o privrednim društvima, definiše kao fizičko lice ne može biti službeno lice koje obavlja službenu radnju, niti je on odgovorno lice u pravnom licu prema članu 112. stav 5. KZ kako to pogrešno smatra sud, jer agencija za vođenje knjiga „GG“ iz ... čiji je on vlasnik nije pravno lice, to, po stavu branioca, okrivljeni ne može biti izvršilac krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim. Pored toga, branilac okrivljenog navodi i da kako činjenični opis radnji okrivljenog dat u izreci pravnosnažne presude ne sadrži radnju potpisivanja naloga za prenos sredstava, već samo radnju stavljanja pečata ZTR „DD“ na mestu pečat i potpis nalogodavca, pri čemu po stavu branioca nalog za prenos sredstava ne može da bude upotrebljen ako na nalogu nije stavljen potpis nalogodavca koji mora da bude overen i pečatom nalogodavca, to radnje okrivljenog ne sadrže sve elemente bića krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika čini službeno lice koje u službenu ispravu, knjigu ili spis unese neistinite podatke ili ne unese važan podatak ili svojim potpisom, odnosno službenim pečatom overi službenu ispravu, knjigu ili spis sa neistinitom sadržinom ili koje svojim potpisom, odnosno službenim pečatom omogući pravljene službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom. Stavom 3. istog člana propisano je da će se odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz stava 1. i 2. ovog člana kazniti kaznom propisanom za to delo.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu I izreke prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „ ... kao vlasnik i odgovorno lice knjigovodstvene agencije „GG“ ..., a nakon zaključenog ugovora o vršenju knjigovodstvenih usluga sa oštećenim BB, vlasnikom ZTR „DD“, koji mu je tom prilikom predao pečat svoje radnje, sačinio nalog za prenos sredstava u koji je uneo neistinite podatke, ...., pa je na mestu pečat i potpis nalogodavca overio pečatom ZTR „DD“, a zatim je nalog upotrebio kao istinit, tako što ga je podneo na realizaciju službeniku „... banke“ AD ..., koji nalog je realizovan i izvršen je prenos novčanih sredstava sa računa ZTR „DD“ na račun njegove agencije za vođenje knjiga „GG“ ....“, a u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Imajući u vidu napred navedeno, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, bez uticaja navod branioca okrivljenog da je za postojanje predmetnog krivičnog dela neohodno da činjenični opis radnji okrivljenog dat u izreci pravnosnažne presude sadrži i radnju potpisivanja od strane okrivljenog naloga za prenos sredstava, a ne samo radnju stavljanja pečata ZTR „DD“ na mestu pečat i potpis nalogodavca.

Pored toga, izvršilac krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, prema odredbi stava 3. istog člana, može biti odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.

Stoji navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da odredba člana 112. stav 5. KZ pojmovno određuje odgovorno lice u pravnom licu, kao lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova, a da se preduzetnikom, prema odredbi člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima, smatra poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.

U situaciji kada je zakonskim opisom konkretnog krivičnog dela kao izvršilac tog dela, pored odgovornog lica u pravnom licu, označeno i odgovorno lice u „drugom subjektu“, tada se odgovornim licem smatra i lice koje u tom drugom subjektu ima ista ovlašćenja u obavljanju poslova koja ima odgovorno lice u pravnom licu.

U konkretnom slučaju, pod pojmom „drugog subjekta“, u smislu odredbe člana 357. stav 3. KZ, podrazumeva se i preduzetnik čiji je pravni status subjekta privrednog poslovanja pojmovno određen članom 112. stav 21. KZ, kao i pomenutim Zakonom o privrednim društvima koji uređuje privredno poslovanje.

Imajući u vidu napred navedeno i utvrđenu činjenicu da je rešenjem Agencije za privredne registre broj BD ... od 13.12.2007. godine u registar privrednih subjekata upisan preduzetnik - Agencija za vođenje knjiga „GG“ ..., osnivača AA i delatnost koju obavlja kao subjekt privrednog poslovanja radi sticanja prihoda, to je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan zaključak da je okrivljeni AA inkriminisanu radnju, na način i pod okolnostima bliže opisanim u izreci presude, a koju je preduzeo kao vlasnik knjigovodstvene agencije „GG“ ... u okviru registrovane delatnosti agencije, izvršio u svojstvu odgovornog lica u navedenom privrednom subjektu i time ostvario sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je on pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da je sud povredio odredbu člana 68. ZKP, jer nije omogućio okrivljenom da se izjasni o svim dokazima i činjenicama koje ga terete. Pored toga, branilac okrivljenog navodi i da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 451. stav 1. ZKP, jer nije ispitao prvostepenu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva vezano za upućivanje oštećenog na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da sud nije dao razloge zbog čega smatra da je okrivljeni kao vlasnik knjigovodstvene agencije službeno lice, te da nije dao razloge da li se nalog za prenos sredstava može realizovati bez potpisa i bez ugovora o pozajmici koji prati nalog, kao i da su nejasni razlozi suda vezano za ocenu odbrane okrivljenog, a drugostepeni sud u svojoj presudi nije dao jasne i dovoljne razloge vezano za ocenu žalbenih navoda branioca okrivljenog, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da kako tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni AA sačinio nalog za prenos sredstava u koji su uneti neistiniti podaci, obzirom da veštačenjem sudskog veštaka grafologa nije utvrđeno da je sporni potpis na navedenom nalogu od okrivljenog, to je sud trebalo da prihvati odbranu okrivljenog i da ga oslobodi od optužbe.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 68, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 451. stav 1. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zlatomira Kolakovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                    Nevenka Važi, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić