Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 534/20 od 16.10.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i branilaca okrivljenih Dejana Anđelkovića i AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Vranju K.br.38/2019 od 05.03.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dejana Anđelkovića, advokat Radomir-Raša Ristić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog Dejana Anđelkovića navodi da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je snimanje opojne droge, koja je pronađena u spornom vozilu od strane policijskih službenika, izvršeno bez prisustva okrivljenog Dejana Anđelkovića i njegovog branioca, iako je po zakonu obavezno prisustvo branioca okrivljenog i slikanje samog okrivljenog pored pronađene opojne droge. Pored toga, branilac navodi i da je okrivljeni potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i to 721,19 grama neto mase opojne droge „Cannabis“ potpisao pod prisilom i pretnjom, jer mu je od strane radnika policije prećeno da ukoliko istu ne potpiše neće nikada izaći iz pritvora, a ukoliko je potpiše da će da ga puste kući, a osim toga navedenu potvrdu je potpisao bez prisustva branioca po službenoj dužnosti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer su policijski službenici ovlašćeni da prilikom obavljanja policijskih poslova primenjuju policijske mere i radnje u skladu sa ZKP- om i drugim zakonima, pa su tako prilikom fotografisanja opojne droge koja je pronađena u spornom vozilu postupali u svemu u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 2. ZKP koje omogućavaju ovlašćenim policijskim službenicima da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. Pored toga, iz spisa predmeta, kao i iz odbrane samog okrivljenog Dejana Anđelkovića, uopšte ne proizilazi da je on potvrdu o privremeno oduzetim predmetima potpisao pod prisilom i pretnjom od strane policijskih službenika, a sve vezano za njegovo zadržavanje u pritvoru.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Anđelkovića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da prvostepeni sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude od strane drugostepenog suda, nije postupio po jasno navedenim primedbama drugostepenog suda, a posebno vezano za vršenje DNK-a analize bioloških tragova na omotu u kojoj se nalazila opojna droga, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da, osim iskaza policijskih službenika pogranične policije koji su protivrečni u bitnim činjenicama, nema ni jednog dokaza da je opojna droga koja je pronađena od strane policije ispod sedišta, na kojem je okrivljeni Dejan Anđelković sedeo kao suvozač, njegova i da ju je on izvadio iz ranca, a što bi po nalaženju ovoga suda u bitnom predstavljalo osporavanje i polemisanje sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede odredbe člana 462. stav 3. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Anđelkovića, advokata Radomira-Raše Ristića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci presude odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić