Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 17/10
03.03.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. N.K. i dr., zbog krivičnog dela povreda groba iz člana 354. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 160/09 od 19.6.2009.godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K.399/07 od 21.3.2008.godine, u sednici veća održanoj 3.3.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            UTVRĐUJE SE da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.160/09 od 19.6.2009. godine OSNOVAN, pa se, samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, PREINAČUJE presuda Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K.399/07 od 21.3.2008.godine, i presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kž.557/08 od 11.7.2008. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud određuje da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tačka 1 do 6. ZKP, kao i nužni izdaci okrivljenih i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K.399/07 od 21.3.2008.godine okrivljeni N.K. i V.B, na osnovu člana 355. tačka 1. i 3. ZKP, oslobođeni su od optužbe za krivično delo povrede groba iz člana 354. stav 2. KZ. Odlučeno je da svaka stranka snosi troškove sopstvenog učešća.

            Odlučujući o žalbi punomoćnika oštećenog kao tužioca V.Š, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Kž.557/08 od 11.7.2008. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

            Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici K.399/07 od 21.3.2008.godine, zbog povrede odredaba člana 197. stav 1. u vezi člana 193. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i utvrdi da su prvostepenom presudom, na štetu okrivljenih, povređene odredbe člana 197. stav 1. u vezi člana 193. stav 2. ZKP te da prvostepenu presudu preinači u pogledu odluke o troškovima postupka tako što će izreći da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda i istovremeno konstatuje da se analogno navedenom preinačava i drugostepena presuda Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici u tom smislu što će se istom potvrditi prvostepena presuda preinačena odlukom Vrhovnog suda.

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, u sednici veća, kojoj nije prisustvovao uredno obavešteni zamenik Republičkog javnog tužioca, razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je našao:

            Zahtev je osnovan.

            Prema odredbi člana 197. stav 1. ZKP, kada se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe izreći će se u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tačka 1. do 6. ZKP kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava.

            Imajući u vidu da su okrivljeni N.K. i V.B. prvostepenom presudom oslobođeni od optužbe za krivično delo povrede groba iz člana 354. stav 2. KZ, prvostepeni sud je, shodno odredbi člana 197. stav 1. ZKP, morao izreći da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava. Međutim, prvostepeni sud je, suprotno navedenoj odredbi, odredio da svaka stranka snosi troškove sopstvenog učešća i kao razlog takve odluke naveo da stranke tokom postupka nisu postavile zahtev za troškove.

            Postupajući na ovaj način, prvostepeni sud je povredio odredbe člana 197. stav 1. u vezi člana 193. stav 2. ZKP, jer nije izrekao da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava i pri tome je za odluku da svaka stranka snosi svoje troškove dao apsolutno neprihvatljiv razlog – da stranke tokom postupka nisu postavile zahtev za troškove. Ovo stoga što, prema odredbi člana 194. stav 1. ZKP, u svakoj presudi sud mora da odluči ko će snositi troškove krivičnog postupka, što naravno zavisi od vrste konkretne presude, a takođe mora da odluči i koliko troškovi iznose. Prema odredbi člana 194. stav 2. ZKP, ako nedostaju podaci o troškovima postupka, donosi se posebno rešenje kada se ti podaci pribave, a podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude.

            Prema tome, sama činjenica da stranke nisu tokom postupka postavile zahtev za troškove, nije ni u kom slučaju mogla biti osnov za odluku prvostepenog suda da svaka stranka snosi troškove sopstvenog učešća, pogotovu što je u konkretnom slučaju postupak završen donošenjem oslobađajuće presude.

            Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, jer je povređen zakon na štetu okrivljenih, te je preinačio navedene presude i na osnovu člana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' broj 116 od 22.12.2008. godine)  i člana 425. stav 1. ZKP,  odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                               Predsednik veća

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                    sudija

                                                                                                             Goran Čavlina, s.r.