Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 650/20 od 14.10.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Pirotu, okrivljenog Bogdana Nikolića i njegovog branioca, između ostalih, preinačena je presuda Višeg suda u Pirotu K 29/18 od 05.06.2020. godine u delu odluke o kazni i okrivljeni Bogdan Nikolić, između ostalih, je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno pritvoru, dok su žalba branioca okrivljenog AA, između ostalih, u celosti, te žalba Višeg javnog tužioca u Pirotu, okrivljenog Bogdana Nikolića i njegovog branioca u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Bogdana Nikolića - advokat Petar Golubović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog AA - advokat Bojan Rajković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili okrivljenog osudi na blažu kaznu zatvora koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Bogdana Nikolića - advokata Petra Golubovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Rajkovića je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Bogdana Nikolića - advokat Petar Golubović zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u obrazloženju zahteva samo navodi da je okrivljeni oglašen krivim da je kao član organizovane grupe izvršio krivično delo iz člana 350. KZ, što ne proizilazi iz opisa krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Nikolića se po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 350. stav 2. Krivičnog zakonika („Služeni Glasnik RS“ br. 94/16) propisano je da krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi vrši onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, a stavom 3. istog člana, propisan je teži oblik, koji postoji ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica.

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Bogdan Nikolić, između ostalih, je „po prethodnom međusobnom dogovoru i sa drugim licima, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, dana 13.02.2018. godine od lokalnog puta sela ... i sela ..., opština Dimitrovgrad, u nameri da pribave sebi i drugim licima imovinsku korist u iznosu od 900 evra po odrasloj osobi i 450 evra po detetu za ilegalni prelaz državne granice Republike Bugarske sa Republikom Srbijom i tranzit od Sofije iz Republike Bugarske do Beograda u Republici Srbiji, omogućili nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju i krijumčarili veći broj lica..“.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Bogdana Nikolića proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim da je po prethodnom dogovoru sa drugim licima, u nameri da pribavi sebi ili drugim licima protivpravnu imovinsku korist omogućio nedozvoljen tranzit kroz Republiku Srbiju i krijumčario veći broj lica, a ne da je krivično delo izvršeno od strane grupe, kako je to navedeno u podnetom zahtevu, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Nikolića u preostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog Bogdana Nikolića u preostalom delu zahteva označava kao nezakonite dokaze audio materijal i transkripte, veštačenje telefonskih poziva i bioloških tragova, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost dokaza koje navodi, a na kojima je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, već zapravo samo osporava njihovu relevantnost, navodeći da se audio materijal i transkripati po svojoj suštini i sadržini ne odnose na okrivljenog Bogdana Nikolića, a da sud ih prihvata kao relevantne i u odnosu na njega i na osnovu toga donosi osuđujuću presudu. Na isti način navodi i da veštačenjem telefonskih poziva nije dokazano da su okrivljeni bili na ruti izvršenja krivičnog dela i da je sud izveo pogrešan zaključak u pogledu postojanja iste, jer se u veštačenju daju samo okvirno mesta gde se nalaze stanice i telefoni – prijemni i pozivni, pa je nemoguća analiza, pa time i tvrdnja u smislu tačno određene lokacije na kojoj se nalazio okrivljeni, a posebno da se nalazio na nekoj ruti i to na neodređeni i uopšten način, dok u odnosu na veštačenje bioloških tragova napominje da nije detektovan biološki materijal okrivljenog, a sud je ipad doneo osuđujuću presudu.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Bogdana Nikolića, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno ukazuje na povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski osporava relevantnost izvedenih dokaza, na koji način ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi jer su nižestepeni sudovi prilikom donošenja pobijanih presuda primenili zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 2) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je primenjen zakon koji nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da u izreci pravnosnažne presude nisu opisane radnje okrivljenih vezano za sam ilegalni prelaz državne granice, kao i da nedostaje da se radi o licima koja se nedozvoljeno nalaze u Republici Srbiji. Pored toga branilac okrivljenog u zahtevu označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navođenjem da nisu bili ispunjeni uslovi za obavezno oduzimanje putničkog vozila i mobilnog telefona od okrivljenog. Međutim, branilac suštinski ove povrede krivičnog zakona, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo, imajući u vidu da branilac okrivljenog ističe da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni izvršio navedeno krivično delo, te da okolnosti izvršenja dela koje je u svojoj odbrani priznao okrivljeni nisu i ne mogu biti dovoljne za činjenični zaključak o svim radnjama koje se okrivljenom stavljaju na teret, kao i da nije jasno kako su sudovi utvrdili identitet 14 stranih državljana i njihovo državljanstvo, kada nisu imali nikakva lična dokumenta. Takođe, navodi da nisu bili ispunjeni uslovi za oduzimanje putničkog automobila od okrivljenog jer sa njim nije prevozio migrante, već mu je služio za lični transport, niti je automobil pribavljen i inače nije namenjen za izvršenje krivičnog dela, a što se tiče mobilnog telefona isti je služio za redovnu komunikaciju okrivljenog koja nije vezana za izvršenje krivičnog dela.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog AA ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navođenjem da u pravosnažnoj presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP obrazloženjem da je izreka presude nerazumljiva. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je i u ovom delu zahtev branioca ovog okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Nikolića - advokata Petra Golubovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog Bogdana Nikolića odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Rajkovića odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić