Presudom Apelacionog suda u Nižu Kž1 925/2020 od 11.01.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Višeg suda u Nišu K broj 42/20 od 09.10.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Rade Zatezalo, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe uz obavezu da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se presuda ne može zasnivati na iskazu svedoka BB, policijskog službenika koji je svedočio o onome što je saznao od okrivljenog pre pokretanja krivičnog postupka, pa se iskaz ovog svedoka prilikom utvrđivanja postojanja subjektivnog elementa krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, nije mogao koristiti kao dokaz. Osim toga branilac u zahtevu navodi da je okrivljenom tokom čitavog krivičnog postupka bio potreban prevodilac za albanski jezik, koga nije imao.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA od pokretanja krivičnog postupka pred Višim javnim tužiocem u Nišu, pa do okončanja krivičnog postupka imao angažovanog prevodioca za albanski jezik Radoja Rajića.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku uz saglasnost Višeg javnog tužioca u Nišu okrivljenog AA i njegovog branioca izvršio uvid u iskaz svedoka BB, policijskog službenika koji je detaljno opisao kako je predmetni metak pronađen u novčaniku okrivljenog, kao i da mu je okrivljeni tom prilikom rekao da je metak dobavio ili nabavio od nekog lica iz Nemačke i da ga od tada nosi kao suvenir.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iskaz svedoka BB u delu koji se odnosi na razgovor tog svedoka sa okrivljenim AA koji je obavljen pre pokretnja krivičnog postupka, u delu u kome je svedok saznao da je okrivljeni predmetni metak dobio i nabavio od nekog lica iz Nemačke i da ga od tada nosi kao suvenir, predstavlja dokaz koji nije dozvoljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa se na takvom dokazu ne može zasnivati presuda.

Svedok BB je postupao kao službeno lice-policajac na graničnom prelazu, pa je obavljajući službenu dužnost, razgovarao sa AA u cilju otkrivanja vrste i porekla predmeta koji je kod njega pronađen, prilikom prelaska granice. AA nije bio okrivljen u tom trenutku, pa informacija koju je svedok kao službeno lice dobio od njega predstavlja obaveštenje dobijeno od građana.

Odredbom člana 288. ZKP predviđena je mogućnost prikupljana obaveštenja od građana od strane policije, ali je odredbom člana 237. stav 3. u vezi stava 1. i 2. ZKP predviđeno da sva obaveštenja koja su, u smislu člana 288. ZKP, javnom tužiocu i policiji dali građani, morali izdvojiti iz spisa predmeta, jer se na njima ne može zasnivati sudska odluka.

Međutim, tokom ovog krivičnog postupka, osim čitanja iskaza svedoka BB, izvedeni su i drugi dokazi-izvršen je uvid u iskaze svedoka VV, GG, izvršen je uvid u pisane dokaze i neposredno saslušan veštak Siniša Anđelković, pa kako se pobijane presude ne zasnivaju isključivo na iskazu svedoka BB, već bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda, Vrhovni kasacioni sud je našao da pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje, obzirom da je ista obrazložena time da je sud bio dužan da utvrdi namenu oružja, jer od te činjenice zavisi da li ovo delo može biti predmet optužbe, da na strani okrivljenog ne postoji direktni umišljaj i da okrivljeni u konkretnom slučaju nije ni znao da je u pitanju metak, jer se na navedeni način osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić