Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i 483. stav 1. i 2. ZKP, branilac okrivljenog, advokat Đura Blagojević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1), stav 3, 4. i 5. ZKP, te povrede člana 32. Ustava RS, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da uvaži podneti zahtev i preinači drugostepenu presudu tako što će utvrditi da je okrivljeni pokušao da izvrši predmetno krivično delo prema nepodobnom predmetu, te da ga oslobodi od kazne“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da radnje za koje je okrivljeni pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo već nepodoban pokušaj, kako je to propisano članom 31. KZ, te u tom smislu okrivljeni koji pokuša da učini krivično delo nepodobnim sredstvom ili nepodobnim predmetom može biti oslobođen od kazne. Takođe, odbrana nalazi da iskazana kriminalna delatnost okrivljenog u kojoj je on imao umišljaj da za sebe pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 200,00 dinara, u smislu člana 18. KZ, predstavlja delo malog značaja, pa iz napred navedenih razloga odbrana nalazi da okrivljeni treba da bude oslobođen od kazne.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode u zahtevu branioca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane, a kako su navedene povrede krivičnog zakona već isticane i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Đura Blagojevića se ukazuje da je sud u predmetnom postupku bez prisustva okrivljenog i bez prisustva branioca održao sednicu, a zatim doneo pobijanu presudu čime je učinio povredu prava na odbranu okrivljenog. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima se, suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 447. ZKP.

Kako povreda zakona na koju se zahtevom branioca ukazuje iz člana 447. ZKP ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane branioca okrivljenog, zahtev je, u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Đura Blagojevića se ukazuje i na povredu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije uz iznošenje razloga zbog kojih odbrana nalazi da je ista učinjena.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u zahtevu u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić