Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stefana Šipke – advokat Marko Pušica, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili samo presudu Apelacinog suda u Beogradu i predmet vrati na ponovno suđenje ili preinači obe presude ili samo presudu Apelacinog suda u Beogradu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili oglasi krivim za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Stefana Šipke u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnoj situaciji krivični zakon pogrešno primenjen, jer nije bilo prodaje u sklopu opisanih radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, već radnje okrivljenog obuhvataju radnje izvršenja koje se svode na davanje opojne droge na uživanje, pa je radnje okrivljenog opisane u izreci presude trebalo kvalifikovati kao krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Stefan Šipka je u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, da je isto zabranjeno, a čije je izvršenje hteo, neovlašćeno prodao optuženom AA...., supstancu proglašenu za opojnu drogu – 1 pvc paketić smeše heroina, kofeina i paracetamola, neto mase 1,75 grama, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Stefana Šipke, iz kojih proizilazi da je okrivljeni neovlašćeno prodao supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi povređen zakon, jer je okrivljeni oglašen krivim da je prodao opojnu drogu za 4.000,00 dinara i po stavu branioca imovinska korist pribavljena krivičnim delom nije mogla biti veća od navedenog iznosa, a od okrivljenog je oduzet iznos od 30 evra i 54.000,00 dinara, koji znatno prevazilazi onaj za koji je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 91. Krivičnog zakonika, u stavu prvom, propisano je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, a u stavu drugom, istoga člana da korist iz stava 1. ovog člana oduzeće se, pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je „pretresom stana u kome Šipka Stefan neprijavljeno boravi u ..., ul. ... pronađeno na stolu u dnevnoj sobi 30,00 evra i 54.000,00 dinara, koji novac potiče od prodaje opojne droge, što je uz potvrdu i oduzeto od Šipka Stefana“. Imajući u vidu da je od okrivljenog oduzeto 30,00 evra i 54.000,00 dinara, za koji novac je pravnosnažnom presudom utvrđeno da potiče od prodaje opojne droge, to je pravilnom primenom člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Stefana Šipke oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u navedenom iznosu, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda odlukom o oduzimanju imovinske koristi u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se takođe neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Šipke u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost dokaza koga navodi, a na kojem je sud zasnovao pobijanu presudu i to nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast iformacione tehnologije mr Saše Krstića od 18.02.2020. godine, već daje sopstveni činjenični zaključak da li je trebalo veštačiti dolazne pozive i sms komunikaciju okrivljenog, u vreme kada je već bio lišen slobode. Takođe, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se sastoji nezakonitost zapisnika o prepoznavanju sačinjenih u policiji, a koje prepoznavanje su vršili BB i VV, za koje se u zahtevu navodi da nemaju veze sa kritičnim događajem, niti je njihovo prepoznavanje u vezi sa predmetom odlučivanja u ovoj krivičnoj stvari, na koji način suštinski iznosi sopstvenu ocenu o nerelevantnosti navedenih dokaza, a ne njihovoj nezakonitosti.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenog dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Šipke - advokata Marka Pušice, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić