Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-224/20 od 29.10.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Rumi 3K 333/18 od 25.06.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih, advokat Srđan Žugić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se presuda pobija zbog povrede iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac je u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je nižestepenim presudama povređen zakon na štetu okrivljenih, time što su okrivljeni oglašeni krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) iako nije dokazano da je nastupila „posledica krivičnog dela u vidu značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana i težeg remećenja javnog reda i mira“. S obzirom da je za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ nedovoljno samo da je došlo do ugrožavanja spokojstva građana ili do remećenja javnog reda i mira, već je neophodno da isto bude značajnije, odnosno teže, nesumnjivo se po navodima branioca, u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu nasilničko ponašanje za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Branilac je dalje u zahtevu ukazao da kod krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na nanetu laku telesnu povredu mora da postoji nehat, a da je u pobijanim presudama propušteno da se navede oblik vinosti kome se može pripisati teža posledica.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, a stavom 2. istog člana propisan je kvalifikovan oblik koji će postojati ako je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude, proizilazi da su okrivljeni AA i BB kritičnom prilikom u diskoteci „VV“, sposobni da shvate značaj svog dela i upravljaju svojim postupcima, postupili na sledeći način i to prvookrivljeni AA bez ikakavog povoda zaustavio oštećenog GG i DD pri izlasku iz lokala... šakom stisnutom u pesnicu udario oštećenog ĐĐ u predelu glave, nakon čega su prvookrivljeni AA, drugookrivljeni BB... oštećenima zadali više udaraca nogama-nazuvenim stopalima, kao sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši i rukama stisnutim u pesnice po glavi i telu i to tako što su im više udaraca zadali u unutrašnjosti lokala, a nakon što ih je obezbeđenje lokala izvelo napolje, ponovo nastavili da ih nogama, nazuvenim stopalima udaraju po glavi i telu, usled čega je oštećeni DD zadobio lake telesne povrede ..., a oštećeni GG lake telesne povrede ..., svesni svoga dela, zabranjenosti istog i hteli njegovo izvršenje“.

Okrivljeni su na javnom mestu, najpre u diskoteci „VV“ izazvali tuču, a potom i ispred nje zlostavljali i vršili nasilje prema oštećenima, na opisani način, te značajnije su ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir zbog čega i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenih stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pri čemu su nesumnjivo opisane radnje preduzeli sa umišljajem.

Ukazivanja branioca po pitanju nepostojanja opisanog oblika vinosti u odnosu na nastupelu posledicu su iznošena već u žalbi na prvostepenu presudu o čemu je drugostepeni sud dao jasne razloge i naveo da su okrivljeni bili svesni svoga dela i čije izvršenje su hteli, te da su ovo krivično delo izvršili sa umišljajem kojim je obuhvaćen kako osnovni tako i kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela. Naime, i po nalaženju ovog suda, iz činjenice da su oštećeni ležali na podu u trenutku dok su im okrivljeni po glavi i telu zadavali udarce obuvenim stopalima, nesumnjivo proizilazi zaključak da se radilo o umišljajnom postupanju okrivljenih.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi iz zahteva da je na štetu okrivljenih učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i da je okrivljenima stavljeno na teret i osuđeni su da su krivično delo izvršili u saizvršilaštvu, a da nije određeno koju radnju saizvršilaštva je preduzeo koji od izvršilaca i u čemu se ta radnja sastoji, na koji način branilac ukazuje da je izreka pobijane presude nerazumljiva odnosno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, branilac je u zahtevu naveo da obrazloženje prvostepene presude ne sadrži valjane razloge o odlučnim činjenicama koje bi potkrepile odluku suda, a da su dati razlozi o odlučnim činjenicama nejasni, što presudu čini nejasnom i nerazumljivom, čime ukazuje na učinjenu povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić