Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenog AA i okrivljenog BB, advokata Zlatana Kurtovića je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva navodi da su pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni krivim za po jedno krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a da je prvostepeni postupak vođen po optužbi OJT u Novom Pazaru podnetoj protiv ovih okrivljenih zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, koje se goni po službenoj dužnosti. Dalje se navodi da, oštećeni nije podneo krivičnu prijavu protiv okrivljenih bilo kojem nadležnom organu u roku predviđenom za podnošenje privatne tužbe, a izjavom datom u prvostepenom postupku da se pridružuje krivičnom gonjenju protiv okrivljenih ne može se prolongirati zakonski, odnosno prekluzivni rok. Po stavu odbrane, kako oštećeni nije protiv okrivljenih podneo krivičnu prijavu nadležnom organu, tako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za dobijanje njegovog statusa ovlašćenog tužioca odnosno privatnog tužioca za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivim prema pravnosnažnoj presudi.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a koje navode, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Novom Pazaru dana 03.12.2019. godine podneo optužni predlog Kt. br. 1130/19 protiv okrivljenog BB i AA zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zajedno sa okrivljenim VV, kod kog optuženja je ostao do kraja postupka. U prvostepenom postupku koji je vođen po navedenom optužnom predlogu javnog tužioca okrivljeni BB i AA su presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K.br. 1009/19 od 10.11.2020. godine, oglašeni krivim da su izvršili po jedno krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, te su im izrečene uslovne osude.

Naime, prvostepeni postupak je vođen po optužnom predlogu Javnog tužioca podnetom zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti i pri tom optužnom predlogu je nadležni javni tužilac ostao do okončanja prvostepenog postupka. Oštećeni je nakon kritičnog događaja primljen u Medicinski centar Novi Pazar na prijemno Hiruško odeljenje, gde su došli policijski službenici koje je oštećeni obavestio o kritičnom događaju, a dana 11.10.2019. godine ispitan je u svojstvu svedoka pred OJT u Novom Pazaru i tom prilikom se izjasnio da se pridružuje krivičnom gonjenju protiv okrivljenih i ističe imovinskopravni zahtev.

Odredbom člana 65. stav 2. ZKP propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osuminjičenog, a stavom 3. istog člana propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu. Dakle, u smislu citiranih odredbi, oštećeni je tokom prvostepenog postupka imao svojstvo potencijalnog ovlašćenog tužioca za slučaj odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja ili ako se tokom postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je oštećeni izjavom datom policijskim službenicima kojom ih je obavestio o kritičnom događaju, kao i izjavom datom dana 11.10.2019. godine kada je ispitan u svojstvu svedoka pred OJT u Novom Pazaru, kojom prilikom se izjasnio da se pridružuje krivičnom gonjenju protiv okrivljenih i ističe imovinskopravni zahtev, dakle, u roku predviđenom za podnošenje privatne tužbe i izjavom datom u prvostepenom postupku da se pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog, jasno izrazio svoju volju za krivični progon okrivljenih.

S toga, u situaciji kada se sprovede krivični postupak po optužnom aktu javnog tužioca za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te sud nakon održanog glavnog pretresa na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja oceni da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela koje se goni po privatnoj tužbi, izjava oštećenog data u krivičnom postupku da se pridružuje krivičnom gonjenju, po oceni ovoga suda, smatraće se izjavom za nastavljanje postupka za krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi.

Pri tome, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da u konkretnoj situaciji oštećeni nije ni bio u mogućnosti da podnese privatnu tužbu za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, jer je prvostepeni postupak od početka do okončanja vođen po optužnom predlogu javnog tužioca za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ ( koje u sebi konzumira nanošenje lake telesne povrede), a koje se goni po službenoj dužnosti.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                         Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić