Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 153/20 od 04.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Paraćinu Spk 45/20 od 28.05.2020. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Rade Vujčić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda i sporazuma o priznanju krivičnog dela, zbog povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 8) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, povrede članova 295., 313. stav 2., 317. stav 1. tačka 1) – 4), stav 2., 338. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, te povrede člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 2. i stav 3. tačka 2) i 3) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Paraćinu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 8) ZKP, dok je u ostalom delu odbačen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 8) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu jer okrivljeni nije imao izabranog branioca, nije ni znao da mora da ima branioca, a branilac po službenoj dužnosti nije postavljen u skladu sa zakonom. Naime, okrivljeni ni jednog trenutka nije bio podučen od strane postupajućeg tužioca da ima pravo da angažuje branioca i da bude poučen o svojim pravima, te da mora imati branioca od početka pregovora sa javnim tužiocem. Nasuprot navedenom postupajući tužilac je sama postavila branioca po službenoj dužnosti okrivljenom samo da bi se ispunila procesna forma, a da pri tome nije doneto rešenje o postavljenu branioca po službenoj dužnosti. Isti branilac po službenoj dužnosti je bio dužan da obavi poverljiv razgovor sa okrivljenim, da ga pouči o njegovim pravima, kao i obavezama koje mu se stavljaju na teret sporazumom. Takođe, postupajući tužilac je bila u obavezi da predoči okrivljenom da mu je postavljen branilac po službenoj dužnosti, kao i da sa njim može da obavi poverljiv razgovor.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 8) Zakonika o krivičnom postupku propisano je da okrivljeni mora imati branioca od početka pregovora s javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1., člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 13.05.2020. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Paraćinu sastavljen zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA na kome je konstatovano da je pozvan da se izjasni da li će uzeti branioca po svom izboru, nakon čega je izjavio da ne želi da angažuje branioca, te da je spreman da sa tužilaštvom zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela i da želi da mu se angažuje branilac po službenoj dužnosti, koji zapisnik je bez primedbi potpisan od strane osumnjičenog. Istog dana pred istim organom sastavljen je i zapisnik o priznanju krivičnog dela na kome je konstatovano da okrivljeni želi da dobrovoljno da i potpuno priznanje koje će izneti u prisustvu branioca advokata Dragiše Milutinovića. Sporazum o priznanju krivičnog dela sastavljen je dana 13.05.2020. godine pod brojem Sk 45/2 iz koga proizilazi da sadrži sve obavezne elemente propisane zakonom, da je potpisan od strane javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca po službenoj dužnosti, advokata Dragiše Milutinovića. U zapisniku sa ročišta za odlučivanje po sporazumu o priznanju krivičnog dela sastavljenog dana 28.05.2020. godine pred sudijom za prethodni postupak Osnovnog suda u Paraćinu, konstatovano je da je ročištu prisustvovao branilac po službenoj dužnosti advokat Dragiša Milutinović, koji je i potpisao sporazum, da je okrivljenom izložena sadržina sporazuma, da se okrivljeni izjasnio povodom izložene sadržine sporazuma i naveo da je pročitao isti, da ga je razumeo, svojevoljno potpisao i da ga nije potpisao pod prisilom ili prinudom, da mu je jasno da se na ovaj način odriče prava na suđenje i da mu je pravo na žalbu ograničeno.

Imajući u vidu da je okrivljeni izjavio da želi da mu se angažuje branilac po službenoj dužnosti, te da želi da dobrovoljno i potpuno da priznanje koje će izneti u prisustvu branioca advokata Dragiše Milutinovića, a što je i konstatovano na zapisniku o saslušanju osumnjičenog Kt 224/20 od 13.05.2020. godine, kao i na zapisniku o priznanju krivičnog dela Sk 45/20 od 13.05.2020. godine, koji branilac po službenoj dužnosti je učestvovao i prilikom sklapanja sporazuma o priznanju krivičnog dela, a i na ročištu održanom dana 28.05.2020. godine pred sudijom za prethodni postupak Osnovnog suda u Paraćinu, na kome je okrivljenom predočena sadržina sporazuma i na kome je doneta presuda Spk 45/20, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Sk 45/20 od 13.05.2020. godine, to je očigledno da je okrivljeni AA od početka pregovora s javnim tužiocem o zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela, pa do donošenja odluke suda o istom sporazumu imao branioca, odnosno da je imao odbranu, zbog čega se u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može raditi o povredi zakona iz člana 74. stav 1. tačka 8) ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljenog u krivičnom postupku, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže tako što navodi da je okrivljeni, kao neuka stranka koja ne zna svoja prava u postupku, a o kojim pravima je bio dužan da ga upozna postupajući zamenik tužioca, što ista nije učinila, doveden u neotklonjivu zabludu da je najbolje da postupi onako kako je od njega zahtevano i na čemu je insistirano, te da okrivljeni ni jednog trenutka do dobijanja presude nije bio upoznat u potpunosti sa sadržinom sporazuma. Međutim, na ovaj način branilac ističe da je okrivljeni bio u zabludi u pogledu njegovih procesnih prava, a ne u zabludi o krivičnom delu koje je okrivljenom stavljeno na teret, a koja bi bila od značaja za postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koja se podnetim zahtevom ističe, pa je samim tim zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povredu člana 338. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, te člana 295. ZKP za koju navodi da je tužilac bio dužan da sprovede istragu nakon prijema krivične prijave, i da proveri da li je drugostepeno rešenje po žalbi okrivljenog postalo konačno, kao i povredu člana 313. ZKP koju obrazlaže time da je okrivljenom postavljen branilac po službenoj dužnosti, a da nije doneto rešenje o postavljenju. Takođe, ističe i povredu člana 317. stav 1. tačka 1) – 4), stav 2, za koju navodi da je učinjena jer prvostepeni sud nije utvrdio da li je okrivljeni svesno i dobrovoljeno priznao krivično delo, da li je svestan svih posledica zaključenog sporazuma, a posebno da se odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenja prava na ulaganje žalbe i da nije naveo razloge kojima se rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma. Kako povrede članova 295., 313. stav 2., 317. stav 1. tačka 1) – 4), stav 2., 338. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti je naveo da ga ponosi i protiv sporazuma o priznanju krivičnog dela Sk 45/20 od 13.05.2020. godine sastavljenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Paraćinu, koji akt ne predstavlja pravnosnažnu odluku javnog tužioca ili suda protiv koje je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već pismenu saglasnost volja javnog tužioca sa jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, sa druge strane, koja mora biti prihvaćena od strane suda u formi presude kojom se prihvata navedeni sporazum, pa je zahtev branioca i u ovom delu nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 2. i stav 3. tačka 2) i 3) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nije učinjena povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 8) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radeta Vujičića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 485. stav 4. i 484. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić