Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Pavlović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je na glavnom pretresu učestvovao sudija koji se morao izuzeti sa obrazloženjem da je branilac okrivljenog na glavnom pretresu održanom dana 24.09.2019. godine, podneo zahtev za izuzeće postupajuće sudije u smislu člana 37. stav 2. ZKP, iz razloga što sumnja u njenu nepristrasnost, jer nije dozvolila izvođenje dokaza koje je odbrana predložila, i zahtev za izuzeće odbacila kao nedozvoljen, iako za to nije imala zakonsko ovlašćenje, imajući u vidu odredbu člana 41. stav 3. ZKP, kojom je predviđeno da kada je postupljeno suprotno članu 39. stav 3. i 5. ZKP, rešenje o odbacivanju zahteva za izuzeće donosi predsednik suda, istovremeno navodeći da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 39. stav 3. i 5. ZKP za odbacivanje zahteva.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već samo ukazuje na postojanje okolnosti vezanih za upravljanje postupkom – odbijanje dokaznih predloga odbrane koje, po stavu branioca, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg sudije u prvostepenom postupku, shodno članu 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti, pa imajući pritom u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovane navode zahteva branioca kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Ostalim navodima zahteva u ovom delu kojima se ističe da postupajući sudija nije imao zakonsko ovlašćenje za odbacivanje zahteva za izuzeće i da za takvu odluku nisu bili ispunjeni zakonski uslovi iz člana 39. stav 3. i 5. ZKP, branilac okrivljenog, po nalaženju ovog suda ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 41. stav 4. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je kritičnom prilikom oštećeni prvi fizički napao svedoka VV, usled čega je on pao sa stolice i nije mogao da se brani, pa je okrivljeni, sa ostalim svedocima prišao oštećenom koga su rukama odgurivali kako bi ga razdvojili od VV, nakon čega je oštećeni pao, tako da je, prema stavu odbrane, postupanje okrivljenog bilo usmereno na otklanjanje istovremene neskrivljene opasnosti po svedoka VV. Sledstveno iznetom, branilac izvodi zaključak da je okrivljeni postupao u krajnjoj nuždi i da je stoga sud bio u obavezi da ga primenom člana 20. stav 1. KZ oslobodi od optužbe.

Okolnosti navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je izneo i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Nišu je u svojoj presudi Kž1 203/20 od 09.11.2020. godine, našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 4. u trećem stavu i na strani 5, u prvom stavu dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored toga, branilac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je prvostepeni sud suprotno odredbi člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, prihvatio samo dokazne predloge javnog tužioca, ali ne i odbrane i s tim u vezi navodi da je branilac u uvodnom izlaganju predložio izvođenje dokaza saslušanjem u svojstvu svedoka GG, radiologa KC Niš, u pogledu odlučne činjenice da li je izvršeno „CT snimanje oštećenog“ imajući u vidu da je oštećeni dostavio sudu falsifikovanu medicinsku dokumentaciju koja nije zavedena u KC Niš, zbog čega je odbrana predlagala i da se od te zdravstvene ustanove pribavi izveštaj na okolnost da li je oštećeni u kritičnom periodu podvrgnut nekoj hirurškoj intervenciji koje dokaze prvostepeni sud je odbio da izvede, čime je povređeno pravo okrivljenog na odbranu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u redovnom postupku.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog, izreka presude je nerazumljiva, jer u istoj nije označen motiv okrivljenog za preduzimanje protivpravnih radnji niti se vidi razlog zbog čega je došlo do fizičkog kontakta između određenih lica, koji nedostatak presude je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te se ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi o odlučnim činjenicama nerazumljivi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 41. stav 4. ZKP, člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenjuje kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i povredu prava okrivljenog da iznosi dokaze u svoju korist, sadržanog u odredbi člana 33. stav 5. Ustava RS.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u zahtevu u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na navedenu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić