U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragićević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA advokata Miroslava Dmitrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 39/20 od 19.11.2020. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br. 27/21 od 04.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 25.03.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Dmitrovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 39/20 od 19.11.2020. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br. 27/21 od 04.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 39/20 od 19.11.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br. 27/21 od 04.02.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br. 39/20 od 19.11.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Dmitrović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva numeriše povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da pravnosnažne presude pobija samo zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u kom navodi da je za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti potrebno da postoji ozbiljna pretnja, koja mora biti usmerena na život ili telo oštećenog ili drugog lica, a da iz izreke pravnosnažne presude ne proizilazi da je pretnja bila usmerena na život ili telo oštećenog, odnosno u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, sud ne navodi da je okrivljeni pretio oštećenom da će izvršiti napad na život ili telo, već se pod ozbiljnom pretnjom koja je podobna da ugrozi sigurnost oštećenog navodi: „šta je majmune jedan, ko ima prvenstvo prolaza, ja ili ti, je..ću ti mater i tebi i onom tvom BB, nisam vam ja VV“. U konkretnom slučaju, u pravnosnažnoj presudi nedostaje bitan elemenat krivičnog dela iz člana 138. stav 1. KZ – pretnja okrivljenog da će napasti na život i telo oštećenog. Takođe se navodi da se mora raditi o ozbiljnoj pretnji, jer je ona krivičnopravno relevantna samo kada je ozbiljna i da se mora odnositi na život ili telo oštećenog. Pored toga, pretnja kao izjava (verbalna pretnja) kojom se najavljuje napad na život ili telo oštećenog lica mora biti jasna i nedvosmislena, u smislu da će izvršilac dela zaista i napasti na život ili telo oštećenog, a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani tri, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić