Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 566/20 od 27.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Novaković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili mu izrekne znatno blažu kaznu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama prekoračena optužba i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je sud izmenio vreme izvršenja krivičnog dela i okrivljenog oglasio krivim da je krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izvršio u periodu od avgusta 2008. godine do kraja 2010. godine, dok je u optužnom aktu nadležnog javnog tužioca kao vreme izvršenja krivičnog dela naveden 25.08.2008. godine, dakle u periodu dužem od onoga koji mu se optužnim aktom stavlja na teret.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda sud nije povredio subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je, i pored opisane izmene vremena izvršenja krivičnog dela, po oceni ovog suda, činjenični opis ostao u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Stoga, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pri čemu je okolnosti navedene u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljenog iznela u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 2. pasus šesti, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Osim navedenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 441. stav 3. ZKP. Međutim, obrazlažući istaknute povrede branilac suštinski iznosi svoj stav da se u konkretnom slučaju radi o građansko - pravnom odnosu i polemiše sa utvrđenom visinom iznosa koji je okrivljeni pribavio za sebe dovođenjem oštećenog u zabludu, što predstavlja povredu iz člana 440. ZKP.

Ostalim navodima zahteva – da su razlozi presude nejasni i protivreči izreci i da je sama izreka nejasna, branilac ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                       Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić