Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Smederevu Kž1 76/20 od 24.11.2020. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Radislav Maravić, zbog „povrede zakona“ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog „povrede zakona“, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Ovo, imajući u vidu da branilac ističe da je drugostepeni sud izrekom presude okrivljenog oglasio krivim i osudio da je „polomio metalnu šipku držača za novine dužine preko jednog metra i debljine 2-3 cm i njome više puta udario oštećenog u telo i ruke“, a da je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret da je „polomio šipku držača za novine, dužine 1,70 cm i njome više puta udario oštećenog u telo i ruke “, na koji način je učinio povredu zakona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga Kto 113/17 od 09.02.2017. godine Osnovnog javnog tužioca u Smederevu, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Naime, optužnim predlogom okrivljenom AA je, između ostalog, bilo stavljeno na teret da je polomio šipku metalnog držača za novine, dužine 1,70 cm i njome više puta udario oštećenog u telo i ruke, a drugostepeni sud je u presudi navedenom izmenom, kojom je po stavu Vrhovnog kasacionog suda samo precizirao predmet kojim su oštećenom nanete lake telesne povrede, zapravo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na pretresu pred drugostepenim sudom, krećući se pri tome u okviru optužnog akta, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radislava Maravića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić