Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Katarina Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) do 3), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava. Branilac je predložio da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici veća kao i da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni ugrožavao spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, međutim, kako glagoli povređuje ili ugrožava telesni i duševni integritet označavaju trajne i kontinuirane radnje koje se dešavaju za vreme trajanja bračne zajednice, to se, prema navodima zahteva u situaciji kada je učinjen samo jedan čin nasilja prema članu porodice, koji po svojim osobenostima ukazuje da isto neće biti ponovljeno, što je u konkretnom slučaju u pitanju, ne može smatrati da je ostvareno biće osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Okolnosti navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je izneo i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Čačku je u svojoj presudi Kž1 14/21 od 29.01.2021. godine, našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 3, u trećem stavu dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da je u toku postupka izvršeno veštačenje uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela od strane veštaka medicinske struke – neuropsihijatra Miloša Đurovića, koji se izjasnio da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio u akutnom napitom stanju zbog čega je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno, međutim, kako uračunljivost predstavlja pravni pojam koji može utvrditi samo nadležan sud, to bilo kakvo izjašnjenje sudskog veštaka u pogledu uračunljivosti predstavlja prekoračenje postavljenog zadatka veštačenja i kompetentnosti sudskog veštaka, zbog čega navedeni nalaz i mišljenje predstavlja nezakonit dokaz koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku. S tim u vezi, prema navodima zahteva, pogrešan je stav suda da je okrivljeni postupao u uračunljivom stanju i da je njegova sposobnost da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno, što predstavlja medicinsko tumačenje ovog stava od strane veštaka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ne ukazuje da je nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka neuropsihijatra dr Miloša Đurovića, sam po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakona o krivičnom postupku, već osporava sadržinu navedenog veštačenja i, u vezi sa tim, zaključak nižestepenih sudova u pogledu uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela koji se zasniva na tom dokazu, čime branilac u suštini osporava ocenu navedenog dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi.

Nadalje, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da se iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude ne može utvrditi vreme izvršenje krivičnog dela što izreku presude čini nerazumljivom, koji nedostatak presude je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog, imajući u vidu odsustvo svedočenja oštećenog lica, negiranje okrivljenog da je izvršio krivično delo i navode izveštaja Centra za socijalni rad da su supružnici nakon kritičnog događaja popravili svoje odnose, može se zaključiti da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, kojim navodima branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u redovnom postupku.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razloge podnošenja istog ističe i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, ne dajući razloge kojima bi konkretizovao navedene povrede zakona.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti i Odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku kao i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su i istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona, na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić