U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Jovana Stojanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Stojanovića, advokata Dalibora Katančevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 389/15 od 21.05.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 931/18 od 21.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 14.05.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Jovana Stojanovića, advokata Dalibora Katančevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 389/15 od 21.05.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 931/18 od 21.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 389/15 od 21.05.2018. godine, između ostalih, okrivljeni Jovan Stojanović, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.03.2014. godine do 03.06.2015. godine, kao i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana od 03.06.2015. do 03.12.2015. godine. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude. Takođe, okrivljeni je obavezan i da snosi troškove krivičnog postupka, u pogledu čije visine je određeno da će sud doneti posebno rešenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 931/18 od 21.12.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i žalba branioca okrivljenog Jovana Stojanovića, advokata Dalibora Katančevića, a presuda Višeg suda u Beogradu K 389/15 od 21.05.2018. godine, u odnosu na okrivljenog Jovana Stojanovića, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Jovana Stojanovića, advokat Dalibor Katančević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8), 9) i 10) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se novi pretres održi pred izmenjenim većem. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kao i da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima zahteva da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama povredili načelo reformatio in peius (zabrana preinačenja na gore) iz člana 453. ZKP, iz razloga jer su u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi branioca okrivljenog, a protiv koje je javni tužilac izjavio žalbu samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, utvrdili nove činjenice i okolnosti vezano za radnju izvršenja krivičnog dela, a koje su nepovoljnije za okrivljenog od onih koje su bile utvrđene u ranije ukinutoj prvostepenoj presudi. Naime, ranije ukinutom prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu K 501/14 od 13.02.2015. godine, okrivljeni Jovan Stojanović je bio oglašen krivim da je kritičnom prilikom „neovlašćeno prodao supstancu proglašenu za opojnu drogu – heroin, u ukupnoj količini od 2,42 grama, okrivljenom AA, za iznos od 4.000,00 dinara“, dok je u ponovljenom postupku okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim da je kritičnom prilikom „neovlašćeno prodao supsancu proglašenu za opojnu drogu – heroin, u obliku baze i razblaživača, kofeina i paracetamola u ukupnoj količini od 2,42 grama okrivljenom AA, uz dogovor da mu okrivljeni AA novac za drogu da naknadno istog dana do 18,00 časova“. Istovremeno, branilac smatra da je na ovaj način učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je time pravnosnažnom presudom prekoračena optužba.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Naime, ranije ukinutom prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu K 501/14 od 13.02.2015. godine, okrivljeni Jovan Stojanović je bio oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i bio je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, a u ponovljenom krivičnom postupku je pravnosnažno oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, dakle u ponovljenom postupku je oglašen krivim za isto krivično delo i osuđen je na kaznu zatvora u istom vremenskom trajanju. Kako iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 232/14 od 26.05.2014. godine, pri kojoj je javni tužilac ostao do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka (koju je dakle zastupao i pre ukidanja ranije prvostepene presude), okrivljenom bilo stavljeno na teret da je kritičnom prilikom „neovlašćeno prodao supstancu proglašenu za opojnu drogu – heroin u obliku baze i razblaživača kofeina i paracetamola u ukupnoj količini od 2,42 grama okrivljenom AA, uz dogovor da mu okrivljeni AA novac za drogu da naknadno istog dana do 18,00 časova“, to oglašavanjem okrivljenog krivim u ponovljenom postupku upravo za opisane radnje iz optužnog akta nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Takođe, u vezi napred navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani ni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je nižestepeni sud istovremeno učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni Jovan Stojanović, oglašen krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, onako kako mu je to stavljeno na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 232/14 od 26.05.2014. godine, to se pobijane presude odnose na lice koje je optuženo i na krivično delo koje je predmet optužbe sadržane u podnetoj optužnici.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva, branilac prevashodno iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, da u konkretnom slučaju nije bilo dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu – čime iako formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski osporava činjenično stanje u pobijanim presudama.

Međutim, kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zakonom dozvoljen razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to se Vrhovni kasacioni sud u konkretnom slučaju nije upuštao u ocenu ovih navoda zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                               Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić