Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 37/2013
16.05.2013. godina
Beograd

U  IME  NARODA

 

                                    Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih S.S., I.S. i P.S., zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 92/13 od 04. 04. 2013. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K br. 5996/10 od 09.12.2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 628/11 od 12.06.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 16.05.2013.godine, doneo je

 

P  R  E  S  U  D  U

 

                        ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 92/13 od 04. 04. 2013. godine, podignut protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici  K br. 5996/10 od 09.12.2010.  godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 628/11 od 12.06.2012. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Osnovnog suda u Subotici  K br. 5996/10 od 09. 12. 2010.  godine okrivljeni S.S., S.I. i S.P., na osnovu odredbe člana 355. tačka 2. ZKP oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. člana 33. Krivičnog zakonika. Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije.

 

                        Apelacioni sud u Novom Sadu je svojom presudom Kž1 628/11 od 12.06.2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Subotici, a prvostepenu presudu potvrdio.

 

                        Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K br. 5996/10 od 09.12.2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 628/11 od 12.06.2012. godine, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti  zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 344. stav 2. KZ, a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i utvrdi da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređen zakon u korist okrivljenih.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP održao sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenih: Republičkog javnog tužioca, osuđenog S.S. i njegovog branioca adv. S.P., osuđenih S.I. i S.P. i njihovog branioca, adv. B.Đ., na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

 

                        Republičko javno tužilaštvo u zahtevu ističe da je označenim odlukama Osnovnog suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu povređen krivični zakon iz člana 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 344. stav 2. KZ po pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo. Naime, prema iznetim navodima zahteva, iz činjeničnog stanja utvrđenog tokom krivičnog postupka proizilazi da su okrivljeni drskim i bezobzirnim ponašanjem, vršenjem nasilja prema oštećenima teže remetili javni red i mir, odnosno da su suprotno zaključcima prvostepenog i drugostepenog suda, preduzete radnje okrivljenih izazvale posledicu takve prirode i intenziteta koje se mogu smatrati težim remećenjem javnog reda i mira i značajnijim ugrožavanjem spokojstva građana, čime su se u radnjama okrivljenih stekli svi bitni elementi označenog krivičnog dela iz člana 344. stav 2. KZ.

 

                        Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani.

 

                        Kao osnov podnošenja zahteva istaknuto je da su nižestepeni sudovi svojim presudama povredili odredbe člana 369. tačka 1. ZKP, ali se u zahtevu ne ukazuje u čemu se sastoji navedena povreda krivičnog zakona učinjena u korist okrivljenih odnosno da opis radnji koje se okrivljenima stavljaju na teret optužnim aktom ne sadrži zakonom predviđena subjektivna i objektivna obeležja konkretnog krivičnog dela niti se ukazuje na neke druge povrede zakona koje bi se mogle podvesti pod odredbe člana 369. tačka 1. ZKP.

 

                        Nižestepeni sudovi su okrivljene, ceneći prirodu i intenzitet nedozvoljenog ponašanja i prostor u kome je preduzeto, oslobodili od optužbe  po članu 355. tačka 2. ZKP, nalazeći da nije dokazano da su okrivljeni preduzetim radnjama teže remetili javni red i mir ili značajnije ugrozili spokojstvo građana.

 

                        Kako je napred navedeno, u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije istaknuta konkretna povreda iz člana 369. tačka 1. ZKP koja je učinjena u pravnosnažnim presudama, a u razlozima zahteva se u suštini osporava pravilnost utvrđenja činjenica od značaja za postojanje krivičnog dela u pitanju i ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, što nije osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjen kao neosnovan, pa je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08), u vezi sa članom 420. ZKP, primenom člana 424. ZKP,  odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća

 

Zorica Stojković, s.r.                                                                        -  sudija

                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.