Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 203/18 od 10.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Jasika, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu član 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračena optužba time što je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist što mu optužnim aktom nije bilo stavljeno na teret. Pored toga, prema navodima zahteva, izreka presude sadrži radnju izvršenja krivičnog dela koja nije bila označena u dispozitivu optužnog akta (boldiran tekst) i to da je okrivljeni koristio električnu energiju preko električnog brojila koje je bilo neispravno i na kojem je naponski kalem „R“spaljen zbog postavljanja jakog stalnog magneta na levu stranu kućišta brojila a na kojoj strani se nalaze naponski kalemovi „R“ i „S“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

U konkretnom slučaju okrivljenom je izmenjenim optužnim aktom od 02.02.2018. godine stavljeno na teret da je opisanim radnjama pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 5.000,00 dinara, iz kojih navoda, po nalaženju ovoga suda, očigledno proizlazi da je okrivljeni izvršenjem krivičnog dela pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist kako je to i označeno u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, na koji način nije izmenjena suština činjeničnog opisa, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Pored toga, prvostepeni sud time što je činjenični opis dela izmenio tako što je u istom dodao da je naponski kalem „R“ spaljen zbog postavljanja jakog stalnog magneta na levu stranu kućišta brojila, na kojoj strani se nalaze naponski kalemovi „R“ i „S“, po nalaženju ovoga suda, nije prekoračio optužbu, već je na navedeni način samo upodobio činjenični opis dela činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, na osnovu izvedenih dokaza, koje se delimično razlikuju od činjeničnog stanja opisanog u izmenjenom optužnom aktu, ne dodajući ni jednu novu radnju u smislu obeležja dela koja okrivljenom optužbom nije bila stavljena na teret.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da u izreci presude nije navedeno ko je oštećen predmetnim krivičnim delom zbog čega, prema stavu branioca, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo čime je pravnosnažnom presudom povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude naznačene su sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se tiču radnje izvršenja koja se sastoji u oduzimanju drugom tuđe pokretne stvari na način opisan u izreci presude, tako i one koje se odnose na subjektivna obeležja krivičnog dela – postojanje uračunljivosti, umišljaja i namere kod okrivljenog da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist.

Po nalaženju ovoga suda to što u izreci presude u činjeničnom opisu radnje izvršenja dela nije navedeno ko je oštećen predmetnim krivičnim delom iako je kod odluke o imovinsko pravnom zahtevu jasno opredeljeno da je to „EPS Distribucija“ Ruma, ne ukazuje da u radnjama okrivljenog nema zakonskog obeležja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ, već eventualno da je izreka presude nerazumljiva, koji nedostatak presude predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je predmetno električno brojilo faktički i pravno bilo neispravno jer (nije posedovalo uverenje o baždarenju kako nalaže Zakon o metrologiji i Pravilnik o vrstama merila), tako da se ovo brojilo nije moglo koristiti kao dokaz – obračun neovlašćenog korišćenja električne energije, zbog čega je, prema stavu branioca pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u vezi potrošnje električne energije koja je utvrđena navedenim brojilom.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvooljen.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe da je prvostepeni sud svojom presudom oštećenu Elektrodistribuciju Ruma uputio da postavljeni imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku iako je na strani 5, obrazloženja svoje presude utvrdio da je presudom Osnovnog suda Stara Pazova, Sudske jedinice u Inđiji P 992/16 od 14.06.2017. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi AA, da tužiocu isplati iznos od 133.420,06 dinara, sa zateznom zakonskom kamatom, tako da, prema navodima zahteva, u situaciji kada je doneta pravnosnažna presuda u građanskom postupku kojim je odbijen tužbeni zahtev protiv tuženog AA, tada ni krivični sud nije mogao svojom presudom da oštećenog uputi da postavljeni imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku jer se radi o presuđenoj stvari.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da upućivanje oštećenog da postavljeni imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku nema karakter odluke o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu (član 441. stav 3. ZKP) koja se može pobijati ovim vanrednim pravnim lekom u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić