Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu Kv 12/19 od 09.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti i okrivljenog AA, adv. Ivana Miletića, izjavljena 21.12.2018. godine protiv rešenja Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu Kt 941/18 od 14.12.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 92/19 od 01.04.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) u vezi člana 261. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i u vezi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima u vezi člana 9. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pod tačkom 1. utvrdi da je povređen zakon u korist okrivljenog, a u odnosu na tačku 2. i 3. ukine pobijano rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, braniocu okrivljenog adv. Ivanu Miletiću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Mladenovcu, odlučujući o zahtevu za isplatu troškova braniocu po službenoj dužnosti okr. AA, adv. Ivana Miletića, pod tačkom 1. prvostepenog rešenja odredio da se isplati naknada i nagrada za odbranu adv. Ivanu Mitiću, kao braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog AA, na ime pristupa saslušanju okrivljenog pred javnim tužilaštvom dana 01.11.2018. godine, iznos od 12.000,00 dinara.

Odredbom člana 261. stav 4. ZKP propisano je da se troškovi iz stava 2. tačka 1) do 6) tog člana kao i nužni izdaci postavljenog branioca (član 76. ) i postavljenog punomoćnika (član 59. i 103. stav 3.), u postupku zbog krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti, isplaćuje iz sredstava organa postupka unapred, a naplaćuje kasnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ZKP.

Prema tome, ova zakonska odredba ne obuhvata nagradu branioca kao deo troškova koji se isplaćuje iz sredstava organa postupka unapred.

Dakle, u konkretnom slučaju, budući da je krivični postupak u toku, donošenjem rešenja Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu o isplati nagrade braniocu, povređena je odredba člana 261. stav 4. ZKP, koja ne predviđa isplatu nagrade braniocu unapred iz sredstava organa postupka, a istu povredu zakona učinio je i sud imajući u vidu da je u tom delu odbio kao neosnovanu žalbu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, adv. Ivana Miletića.

Takođe, donoseći prvostepeno rešenje, javni tužilac kao organ postupka nije dao razloge koji se odnose na priznavanje predmetnih troškova na ime nagrade postavljenog branioca i obavezivanje Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu na isplatu troškova unapred. Razloge za isplatu nagrade braniocu unapred nije dao ni sud u svom rešenju, čime je prvostepenim i drugostepenim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) u vezi člana 261. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 92/19 od 01.04.2019. godine, i utvrdio da je pravnosnažnim rešenjima u odnosu na tačku 1. povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 2) u vezi člana 261. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku.

Nadalje, po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca prilikom određivanja naknade troškova prevoza postavljenom braniocu okrivljenog, pogrešno je primenjen Pravilnik o naknadi troškova u sudskim postupcima i to odredba člana 1, 4, 6. i 7. Pravilnika, umesto člana 9. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Naime, odredba člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima predviđa da se braniocu, punomoćniku koji je advokat i pravobraniocu troškovi i nagrade određuju po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Nadalje, odredbom člana 9. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, između ostalog propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

Dakle, prilikom određivanja troškova prevoza postavljenog branioca okrivljenom prema odredbi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima primenjuje se Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i to član 9. Tarife, koju je u konkretnom slučaju trebalo primeniti.

Suprotno imerativnoj normi u prvostepenom i drugostepenom rešenju primenjeni su članovi 1, 4, 6. i 7. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima. Budući da nije primenjena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata prvostepenim i drugostepenim rešenjem je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, a u vezi člana 9. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer su u prvostepenom i drugostepenom rešenju u pogledu troškova prevoza i primene propisa izostali razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja i nepravilno je primenjena odredba o naknadi troškova prevoza branioca.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3. utvrdio da je pravnosnažnim rešenjima u odnosu na tačku 1. povređen zakon iz člana 483. stav 2. tačka 2) u vezi člana 261. stav 4. ZKP, dok je u odnosu na tačku 2. i 3. pobijanih rešenja na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP pobijana rešenja ukinuo i predmet vratio Osnovnom javnom tužiocu u Mladenovcu na ponovno odlučivanje, u kome će postupku OJT imati u vidu primedbe iz ove presude postupiti po istim, kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić