Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 35/19 od 30.01.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Borislav Šušnjar, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da istu presudu preinači tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u činjeničnom opisu dela u optužnom aktu i u izreci presude nije naveden oblik radnje izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz stava 1. člana 234. KZ, propisana je alternativno i javlja se u tri vida i to kao: kao iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja ili nevršenje svoje dužnosti. Posledica krivičnog dela može se javiti u jednom od dva oblika i ista se sastoji u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili u nanošenju imovinske štete drugome. Najteži oblik iz stava 3. člana 234. KZ postoji onda kada je izvršenjem dela iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u činjeničnom opisu dela u optužnom aktu i u izreci prvostepene presude označene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA, oglašen krivim pravnosnažnom presudom, i to kako one koje se tiču radnje izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u tome što je okrivljeni kao odgovorno lice – vlasnik i direktor DOO „DD“ ..., iskorišćavao svoj položaj i prekoračio svoja ovlašćenja čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara (što je posledica i kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ), tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj kod okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pobijana pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je na krivično delo koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, ukazivanjem da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja predmetnih krivičnih dela već prekršaj iz člana 50. tačka 5) u vezi člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu i da je na taj način na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva i to: da se pravnosnažne presude zasnivaju na pretpostavkama, a da činjenice koje su bile predmet dokazivanja nisu na nesumnjiv način utvrđene; da se presuda zasniva na nalazu i mišljenju veštaka građevinske i ekonomske struke iako je isto obavljeno samo na osnovu pisanih dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, bez pozivanja okrivljenog i njegovog branioca u cilju prisustvovanja veštačenju odnosno dostavljanja dokaza – knjigovodstvene dokumentacije koja bi potvrdila navode odbrane, zbog čega je, prema stavu branioca, moralo da bude određeno novo veštačenje; da u toku postupka nije utvrđeno da li se u konkretnom slučaju radi o obligaciono- pravnom odnosu ili o krivičnom delu iz člana 238. stav 1. tačka 4) ZKP; da je pogrešno cenjen iskaz oštećenog GG, saslušanog u svojstvu svedoka; da je zaključak suda koji se odnosi na navod da je račun preduzeća okrivljenog bio u blokadi demantovan promenama u bilansu stanja za 2007-2008 godinu, po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog ceni odbranu okrivljenog i dokaze izvedene tokom postupka, iznoseći svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama i na taj način osporava ocenu dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić