.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 407/2019
23.04.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Vukašinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 512/16 od 19.11.2018. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 19/19 od 30.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 23.04.2019. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Vukašinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 512/16 od 19.11.2018. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 19/19 od 30.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 512/16 od 19.11.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 19/19 od 30.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Vukašinovića i presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 512/16 od 19.11.2018. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milovan Vukašinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom odbije optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, kao i da naloži Osnovnom sudu u Vrbasu da odluči o troškovima krivičnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca i okrivljenog.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Vukašinovića je neosnovan.
Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je, s obzirom na vreme kada je učinilac radio – 05.12.2014. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo u pitanju i to dana 05.12.2018. godine, a shodno odredbi člana 103. stav 1. tačka 7. KZ.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Odredbom člana 104. stav 1. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je posledica nastupila.
Odredbom člana 103. stav 1. tačka 7. KZ propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.
Odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
Kako je okrivljenom stavljeno na teret da je inkriminisane krivično-pravne radnje preduzeo neutvrđenog dana od 05.12.2014. do 23.06.2015. godine a da je ponovnom kontrolom koja je obavljena dana 23.06.2015. godine ustanovljeno da je okrivljeni snabdevao svoj objekat iako je bio isključen sa vodovodne mreže dana 05.12.2014. godine, to se, rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa od dana prestanka posledice, dakle, od dana 23.06.2015. godine zbog čega, shodno odredbi člana 103. stav 1. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila u vreme donošenja pravnosnažne presude i to dana 30.01.2019. godine, već bi ista nastupila dana 23.06.2019. godine.
Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog AA da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
