Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 10/19 od 05.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 73/18 od 19.11.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Petković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno tako što će prema istome optužbu odbiti zbog nastupanja apsolutne zastarelosti gonjenja, odnosno tako što će iste ukinuti i predmet vratiti na ponovno suđenje, odnosno odlučivanje prvostepenom ili višem sudu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Petkovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP navodima da je sud izostavljajući iz izreke pravnosnažne presude elemente bića kvalifikovanog oblika krivičnog dela u pitanju i to: držanje metalne šipke od strane okrivljenog, udaranja svojim vozilom u putničko vozilo oštećenog i okolnosti da je okrivljeni trčao za oštećenim, kao i umišljaj u odnosu na preostale preduzete radnje, povredio krivični zakon na štetu okrivljenog stajući na pravno stanovište da se u radnjama istog eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. KZ u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno zakonska obeležja prekršaja iz čl. 8. i 9. Zakona o javnom redu i miru.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 213. stav 1. KZ propisano je da će se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine kazniti onaj ko bez pristanka ovlašćenog lica koristi tuđe motorno vozilo.

Stavom 2. navedenog člana propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno provaljivanjem ili obijanjem motornog vozila ili upotrebom sile ili pretnje.

Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela iz člana 213. stav 2. KZ jasno proizilaze kvalifikatorna obeležja predmetnog krivičnog dela u koje spada i upotreba sile ili pretnje.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi člana 213. st. 1. i 2. KZ po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom upotrebio silu prema oštećenom dakle, da je ostvario kvalifikovani element bića krivičnog dela u pitanju, zbog čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog izreka pravnosnažne presude sadrži sva subjektivna i objektivna zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog stiču se zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ zbog čega se pitanje zastarelosti krivičnog gonjenja ovog krivičnog dela pokazuje bespredmetnim, kao i postojanje zakonskih obeležja prekršaja iz čl. 8. i 9. Zakona o javnom redu i miru.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da sud nije na pouzdan način utvrdio da li je okrivljeni imao nameru da uz upotrebu sile neovlašćeno koristi vozilo oštećenog ni da li je isti bio upoznat sa razlozima zašto je oštećeni bežao, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjenično stanje ne spada u dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić