Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to putne isprave ... serijskog broja ... izdate dana 19.12.2017. godine na ime BB, a koja je od okrivljenog oduzeta po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS Direkcija policije UKP Služba za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika KU.br.202/18 od 10.09.2018. godine. Okrivljeni je oslobođen od dužnosti da nadoknadi troškove krivičnog postupka i paušala sudu i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br.3/19 od 06.02.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalba Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović, advokata Borivoja Borovića i advokata Zorana Jakovljevića, pa je potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 15K.br.1074/18 od 30.11.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin-Nikodinović, zbog povreda zakona iz člana 74. tačka 3), člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažne presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 15K.br.1074/18 od 30.11.2018. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.3/19 od 06.02.2019. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti okrivljenog i branioca o sednici veća, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude;

- branilac okrivljenog AA - advokat Borivoje Borović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, te da odredi da se prekine izvršenje pravnosnažne presude, kao i da branioca obavesti o vremenu i mestu održavanja sednice veća radi pristupa istoj.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to branioca okrivljenog - advokata Zore Dobričanin-Nikodinović u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, a branioca okrivljenog - advokata Borivoja Borovića u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Zora Dobričanin- Nikodinović u podnetom zahtevu ističe da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa za krivično gonjenje, obzirom da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi da se protiv okrivljenog pred sudom u Republici Srbiji pokrene i vodi krivični postupak za predmetno krivično delo koje je navodno izvršeno na teritoriji više evropskih država. Naime, po stavu branioca u momentu pokretanja krivičnog postupka, odnosno donošenja rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenom i saslušanja okrivljenog pred javnim tužiocem, nije postojalo odobrenje Republičkog javnog tužioca za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljenog, niti se okrivljeni zatekao na teritoriji Republike Srbije, niti je Republici Srbiji izručen, već je doveden iz Republike Turske mimo postupka ekstradicije i deportacije sa „vanrednim putnim dokumentom stranca“ tzv. „pasovanom“ koji je izdala Republika Turska.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog bili su predmet razmatranja Višeg suda u Beogradu koji je postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Drugog osnovnog suda u Beogradu 15K.br.1074/18 od 30.11.2018. godine. Viši sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 6 stav dva, 7 i 8 stav jedan drugostepene presude Kž1.br.3/19 od 06.02.2019. godine izneo jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog - advokata Zore Dobričanin-Nikodinović u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je presudom optužba prekoračena, jer je optužnim predlogom Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT.br.3543/18 od 05.10.2018. godine okrivljenom stavljeno na teret da je upotrebljavao „preinačenu pravu javnu ispravu - pasoš ..., serijskog broja ... koja glasi na ime lica BB, u kome se nalazi fotografija okrivljenog AA, sa bližim ličnim podacima lica BB ...“, dok je prvostepeni sud u činjeničnom opisu izreke prvostepene presude izostavio činjenične navode dispozitiva optužnog akta „sa bližim ličnim podacima lica BB“, kao i navod „pravu“.

Žalbom branioca okrivljenog ukazivano je i na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pa kada se ima u vidu da je Viši sud u Beogradu kao drugostepeni o tome izneo jasne razloge na strani 5 stav dva drugostepene presude Kž1.br.3/19 od 06.02.2019. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog - advokata Zore Dobričanin-Nikodinović kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na službenoj belešci KT.br.3543/18 sačinjenoj dana 11.09.2018. godine od strane Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, jer ista nije sačinjena u skladu sa odredbama članova 232. i 233. ZKP, obzirom da nije navedeno tačno vreme i to dan i čas obavljanja telefonskog razgovora, ni broj telefona, kao ni mesto gde se u tom trenutku nalaze sagovornici.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer po nalaženju ovoga suda službena beleška Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu KT.br.3543/18 predstavlja zakonit dokaz i kao takva se može koristiti u krivičnom postupku. Ovo imajući u vidu da je ista sačinjena u smislu člana 99. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima („Službeni glasnik RS“, broj 110/2009 .... 14/2018) i u svemu je u skladu sa odredbama člana 232. stav 5. ZKP, obzirom da sadrži podatke iz člana 233. stav 1. ZKP, između ostalog i opredeljeno mesto i vreme preduzimanja radnje (obavljanje putem telefona službenog razgovora Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu sa Republičkim javnim tužiocem), pošto je naznačeno mesto - Beograd i vreme - dana 10.09.2018. godine u večernjim časovima, a to što u službenoj belešci nije naveden čas vođenja razgovora i broj telefona sa kojeg i prema kojem je upućen poziv, nije ni od kakvog uticaja na zakonitost ovog dokaza.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Borivoja Borovića u kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog sačinjenom od strane javnog tužioca u prethodnom postupku, tačnije na iskazu okrivljenog datom na tom zapisniku, a bez kog dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branilac okrivljenog ističe da navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog u prethodnom postupku, iako je njegovo izvođenje predloženo od strane javnog tužioca, nije izveden kao dokaz na glavnom pretresu, jer sud nije izvršio uvid u isti, pri čemu je okrivljeni prilikom njegovog saslušanja na glavnom pretresu održanom dana 23.10.2018. godine izneo svoju odbranu u kojoj se nije oslanjao na iskaz dat na tom zapisniku, niti je pri tom iskazu ostao, a pored toga okrivljenom taj iskaz nije predočen od strane suda, niti je on pitan da li pri njemu ostaje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani. Naime, iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu od 23.10.2018. godine proizilazi da je okrivljeni na tom glavnom pretresu „iznoseći svoju odbranu između ostalog izjavio i da je, „dao iskaz u tužilaštvu“, da je taj iskaz istina i da on ostaje pri tom iskazu (strana 7 zapisnika), a pored toga i javni tužilac je potom okrivljenom prilikom postavljanja pitanja predočio njegov iskaz koji je dao pred Drugim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu dana 12.09.2018. godine i on je odgovarajući na pitanje javnog tužioca izjavio da smatra da ništa nije drugačije kazivao od onoga što je rekao pred tužiocem, već da je pred sudom samo malo detaljnije objasnio neke stvari koje se tiču dobijanja pasoša (strana 35/15 spisa predmeta). Dakle, kako iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni u svom iskazu datom na glavnom pretresu održanom dana 23.10.2018. godine prihvatio kao svoj iskaz koji je dao na zapisniku sačinjenom prilikom saslušanja pred Drugim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu dana 12.09.2018. godine, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da sud nije mogao koristiti iskaz okrivljenog dat pred javnim tužiocem i da je time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Takođe su od strane Vrhovnog kasacionog suda kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog - advokata Zore Dobričanin-Nikodinović u kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ, isticanjem da u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci presude nije opisano produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, već samo trajno krivično delo, obzirom da nisu opisane posebne radnje izvršenja svakog od krivičnih dela koje ulaze u konstrukciju produženog krivičnog dela, već je radnja krivičnog dela (upotrebiti) opisana trajnim glagolom - preinačenu javnu ispravu u više navrata „upotrebljavao“ kao pravu pružavši je na uvid ovlašćenim službenim licima na više raznih graničnih prelaza, zbog čega se radi o samo jednoj radnji krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču svi bitni zakonski elementi produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. U konkretnom slučaju sud je pravilno pravno kvalifikovao krivično-pravne radnje okrivljenog i pravilno primenio član 61. KZ, jer je okrivljeni izvršio više istovrsnih krivičnih dela - krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to petnaest puta, a koja dela su učinjena u vremenskoj povezanosti i koja predstavljaju celinu zbog korišćenja istih situacija i jedinstvenog umišljaja okrivljenog. Pri ovome treba istaći da svaka upotreba preinačene javne isprave predstavlja svršeno krivično delo, a to što je u konkretnom slučaju upotrebljen trajni glagol ne znači da se radi o trajnom krivičnom delu kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović i advokata Borivoja Borovića u ostalom delu su nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Zora Dobričanin-Nikodinović u ostalom delu zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i citira zakonski tekst iste. Međutim, iz navoda kojima obrazlaže ovu povredu proizilazi da branilac faktički ukazuje na nepravilnu primenu odredaba člana 447. stav 4. ZKP (zbog koje nije dozvoljeno podnošenje zahteva) od strane drugostepenog suda, obzirom da ističe da je dovođenje okrivljenog koji se nalazi u pritvoru na sednicu veća drugostepenog suda, o kojoj je on prethodno obavešten, bilo nužno i neophodno, jer je na sednicu umesto izabranog branioca okrivljenog - advokata Borivoja Borovića pristupila advokat Irina Borović po zameničkom punomoćju, pri čemu su žalbeni predlozi advokata Irine Borović i drugog izabranog branioca okrivljenog - advokata Zore Dobričanin-Nikodinović koja je bila prisutna sednici veća u koliziji, tako da je okrivljenom uskraćeno zakonsko pravo na adekvatnu odbranu, odnosno mogućnost da se izjasni o tome da li prihvata advokata koji je pristupio po zameničkom punomoćju ili se tome izričito protivi i o tome koje žalbene navode i predloge, kao i odbranu prihvata.

Pored toga, branilac okrivljenog - advokat Zora Dobričanin- Nikodinović kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, s tim što svoju tvrdnju da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe obrazlaže nerazumljivošću izreke prvostepene presude i nedostatkom razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja u pobijanim presudama, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da sud nijednom rečju ni u izreci, a ni u obrazloženju pobijanih presuda, ne navodi u čemu se konkretno sastoji preinačenje javne isprave koja je predmet krivičnog dela.

Osim toga, branilac okrivljenog - advokat Zora Dobričanin-Nikodinović u zahtevu navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog svoju tvrdnju da u radnjama okrivljenog ne postoji krivično delo za koje je pravnosnažno oglašen krivim obrazlaže osporavanjem utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama i ocenom dokaza datom od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da sud nije utvrdio predmet krivičnog dela i to da se u konkretnom slučaju radi o preinačenoj javnoj ispravi, kao ni vreme, mesto i način njegovog izvršenja, obzirom da iz izvedenih dokaza i to pre svega iz grafoskopskog veštačenja proizilazi da sporni pasoš ni na koji način nije prepravljan i menjan, već da se radi o autentičnom i originalnom pasošu izdatom od strane nadležnog organa ... .

Branilac okrivljenog - advokat Borivoje Borović u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst istih. Međutim, svojim navodima kojima obrazlaže ove povrede branilac po nalaženju ovoga suda suštinski ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude, obzirom da ističe da je sud u izreci prvostepene presude naveo da je okrivljeni delo izvršio upotrebom preinačene javne isprave, pri čemu je izostala konkretizacija bitnog elementa krivičnog dela, obzirom da sud nije precizirao i opredelio u čemu se to preinačenje spornog pasoša sastoji, zbog čega nije moguće identifikovati u kome delu je sporna isprava preinačena i to da li u menjanju imena korisnika pasoša, fotografije, serijskog broja ili možda nekog drugog ličnog podatka, a koji navodi bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog AA, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (advokat Zora Dobričanin-Nikodinović - član 74. tačka 3), član 438. stav 1. tačka 8) i član 439. tačka 1) ZKP, a advokat Borivoje Borović - član 439. tačka 1) i 2) ZKP), dok suštinski ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a branilac okrivljenog - advokat Zora Dobričanin- Nikodinović pored toga ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povredu odredbe člana 447. stav 4. ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Navodima branioca okrivljenog - advokata Zore Dobričanin-Nikodinović u kojima se kao nezakonit dokaz ističe potvrda o privremeno oduzetim predmetima se po nalaženju ovoga suda ne osporava zakonitost ovog dokaza, jer se ne navodi ni jedan konkretan razlog njegove nezakonitosti, već se zapravo osporava istinitost navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima imajući u vidu da se u zahtevu tvrdi da su svi predmeti koji su navedeni u potvrdi, između ostalog i sporni pasoš, od okrivljenog oduzeti u Republici Turskoj, a ne u Republici Srbiji, te se daje sopstvena ocena šta je smisao navedene potvrde, čime se faktički osporava utvrđeno činjenično stanje u ovom delu i ocena suda o prihvatljivosti ovog dokaza, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, navodima branioca okrivljenog - advokata Borivoja Borovića u kojima se kao nezakonit dokaz ističe da je sud činjenicu da sporni pasoš ... predstavlja preinačenu javnu ispravu utvrdio na osnovu svojih subjektivnih uverenja, koja su nazvana od strane suda kao „objektivna merila rasuđivanja“, pri čemu nije izveo dokaznu radnju „uviđaja stvari“ iz člana 135. ZKP, već je izvršio samo uvid u sporni pasoš na osnovu člana 138. ZKP, iako je sporni pasoš bio predmet postupka i analize, odnosno autentičnosti njegovog sadržaja od strane stručnog lica (grafoskopsko veštačenje), se faktički samo osporava ocena konkretnog dokaza data od strane suda, a ne njegova zakonitost. Naime, u podnetom zahtevu branioca okrivljenog nema navoda o tome u čemu se konkretno sastoji nezakonitost ovog dokaza, tj. da li je dokaz nezakonit sam po sebi ili po načinu pribavljanja (član 16. stav 1. ZKP), već se samo osporava ocena navedenog dokaza data na osnovu, kako se to u zahtevu navodi „objektivnih merila rasuđivanja“, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Zore Dobričanin-Nikodinović i advokata Borivoja Borovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to zahtev advokata Zore Dobričanin-Nikodinović u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev advokata Borivoja Borovića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić