Protiv navedenih presuda Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. tačka 1. tačka 11. ZKP, i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i navedene presude ukine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka ili preinači zbog povrede krivičnog zakona i okrivljenu oslobodi od optužbe da je izvršila predmetno krivično delo. Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu čl.422. st. 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim presudama, pa je našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i to na štetu okrivljene, koja povreda se ogleda u tome što o odlučnoj činjenici, vezanoj za pravo korišćenja parcele, postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u izreci i razlozima presude i sadržine izvedenih dokaza – isprava koje se nalaze u spisima predmeta. Naime, prvostepeni sud je okrivljenu R.S. oglasio krivom da je izvršila krivično delo protivpravno zauzimanje tuđeg zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika, navodeći u izreci presude, između ostalog, da je okrivljena „u svojstvu zakonskog zastupnika V.p.š. s.s. iz B. započela izvođenje građevinskih radova na izgradnji – dogradnji građevinskog objekta na delu kat. parcele broj 2366/2 KO B., čiji je nosilac prava trajnog korišćenja privredno društvo za proizvodnju i promet D. doo K. ... pa je na taj način protivpravno zauzela deo označene kat. parcele i onemogućila privatnog tužioca da je nesmetano koristi“, što prvostepeni sud navodi i na strani 4 u stavu 3 obrazloženja presude. Međutim, po nalaženju ovoga suda, izreka i razlozi presude u citiranom delu u pogledu navedene odlučne činjenice – zemljišta koje je protivpravno zauzeto, protivrečni su sadržini izvedenih dokaza – prepisu lista nepokretnosti broj 3106 KO B. Službe za katastar nepokretnosti B. od 13.01.2009. godine i to B listu iz koga proizlazi da tri subjekta – Privredno društvo G., D. doo iz K. i V.p.š.s.s. iz B., imaju pravo korišćenja i da su idealni sukorisnici kat. parcele broj 2366/2 KO B. Sve navedeno ukazuje na napred navedenu protivrečnost i postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, zbog koje su navedene presude morale biti ukinute. Imajući u vidu navedene protivrečnosti a prilikom rešavanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podignut u korist okrivljene, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pojavila se znatna sumnja u pogledu istinitosti odlučne činjenice koja se tiče objekta krivičnog dela, odnosno dovedeno je u sumnju utvrđenje prvostepenog suda da je protivpravno zauzeto tuđe zemljište, od čega zavisi postojanje krivičnog dela u radnjama okrivljene.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika jeste zauzimanje – uspostavljanje faktičke državine na tuđem zemljištu, pri čemu kod izvršioca ne mora da postoji namera prisvajanja. Bitno obeležje ovog krivičnog dela je protivpravnost, pa ukoliko neko po bilo kom pravnom osnovu drži zemljište, ovo obeležje nije ostvareno tako da nema krivičnog dela. Objekt radnje je tuđe zemljište i umišljaj učinioca mora da obuhvata svest o tome da je zemljište tuđe kao i svest o protivpravnosti. Tako, prvostepeni sud je na strani 5 obrazloženja presude u trećem stavu naveo da je na osnovu rešenja o dosuđenju Odeljenja suda u Blacu I.br. 69/03 i dr, od 11.05.2006.godine utvrdio da je V.p.š. iz B. dosuđena upravna zgrada Preduzeća G. koja se nalazi na predmetnoj kat.parceli br.2366/2, što bi u smislu člana 67. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ broj 33/06) značilo da je V.p.š. u B. sticanjem vlasništva nad zgradom postala sukorisnik zemljišta na parceli 2366/2 KO B., a kako stoji i u posedovnom listu, što je po oceni ovoga suda u suprotnosti sa navodima izreke i obrazloženja presude da je samo Preduzeće D. doo nosilac prava korišćenja na tom zemljištu. S obzirom na postojanje sumnje u istinitost navedene odlučne činjenice, Vrhovni kasacioni sud nije mogao da odluči o povredi krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP-a na koju se Republički javni tužilac u zahtevu poziva, jer se radi o činjeničnom pitanju, zbog čega je i povodom zahteva, a po službenoj dužnosti prvostepena presuda ukinuta. Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi branioca okrivljene, potvrdio prvostepenu presudu i odbio žalbu kao neosnovanu, te nije otklonio napred navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, pa je i taj sud učinio istu povredu zakona na štetu okrivljene, zbog čega je i ta presuda morala biti ukinuta. S obzirom na to da je navedenim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljene, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva i po službenoj dužnosti označene presude ukinuo i predmet vratio Osnovnom sudu u Prokuplju na ponovno suđenje u kom postupku će sud nesumnjivo utvrditi da li je okrivljena opisanim radnjama kao zakonski zastupnik V.p.š.s.s. iz B. protivpravno zauzela tuđe zemljište na kome navedena škola nije imala pravo trajnog korišćenja, te da li su ostvarena sva zakonska obeležja krivičnog dela koje joj se stavlja na teret. Iz izloženog, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 425. stav 1. i člana 426. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                    Janko Lazarević,s.r.