Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 7/19 od 13.02.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca adv. Nebojše Đokića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu 3K 362/15 od 04.10.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Đokić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude u smislu navoda zahteva, ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Đokića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7. i stav 2. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Đokić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređena odredba člana 65. stav 2. ZKP, kojom je propisano da se privatna krivična tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, pa shodno tome sud je trebalo da predmetnu tužbu odbaci kao neblagovremenu, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, to jest da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, prema stanju u spisima predmeta Osnovnog suda u Kruševcu 3K 362/15 oštećeni BB i VV u svojstvu privatnih tužilaca – oštećenih, podneli su osnovnom sudu u Kruševcu privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ izvršenog dana 09.03.2015. godine. Iz prijemnog pečata Osnovnog suda u Kruševcu proizilazi da je navedena krivična tužba u Osnovni sud u Kruševcu primljena poštom dana 10.06.2015. godine, u dva primerka i sa jednim prilogom, a da je predata pošti – preporučeno, na recepni broj 112587538 dana 09.06.2015. godine.

Odredbom člana 225. stav 2. ZKP, propisano je da kada je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u momentu podnošenja privatne tužbe nije istekao prekluzivni rok od tri meseca propisan odredbom člana 65. stav 2. ZKP, za podnošenje iste, zbog čega ovaj sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, da je predmetna privatna krivična tužba podneta nakon isteka roka propisanog odredbom člana 65. stav 2. ZKP, pa shodno tome neosnovano se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Đokić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ističe i da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na iskazu privatnog tužioca – oštećenog BB koji je ispitan kao svedok, a koji je prema navodima zahteva morao biti udaljen iz sudnice kada su okrivljeni VV i AA davali svoju odbranu, te su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 390. stav 3. ZKP, propisano je da ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu ispitani kao svedoci, neće se udaljiti iz sudnice.

Naime, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac su stranke u postupku i ukoliko imaju svojstvo svedoka, ne može im biti uskraćeno, ili ograničeno osnovno pravo koje stranka ima, da prisustvuje glavnom pretresu i prisustvuje izvođenju dokaza (član 50. stav 1. tačka 9) ZKP).

Iz navedenog proizilazi da je u konkretnom slučaju, sud postupao u svemu u skladu sa odredbama ZKP-a, pa se neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje da se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti, ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana, određeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativno nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74. član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP), te su tako ovom odredbom prava okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, ograničena u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Đokić, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i da u konkretnom slučaju nema radnje izvršenja krivičnog dela uvreda koja je okrivljenom stavljena na teret, iz čega proizilazi da je zahtev podnet i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali se ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno pravne prirode sastoji, već branilac osporava činjenična utvrđenja prvostepenog i drugostepenog suda i iznosi svoj lični stav, da u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi krivičnog dela uvreda, a što ne predstavlja razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Đokić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog povrede zakona iz člana 379. stav 2. i člana 240. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonom (člana 485. stav 4. ZKP) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 1) ZKP na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić