Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 3/19 od 06.02.2019. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Božovića, a po službenoj dužnosti, preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji presuda Osnovnog suda u Požegi K 171/18 od 01.11.2018. godine kojom je okrivljenom za izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, tako što je određeno da će u slučaju opoziva uslovne osude koja je navedenom presudom izrečena okrivljenom u utvrđenu kaznu uračunati vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru počev od 07.05.2018. do 02.07.2018. godine, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Božović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom koji proizilazi iz sadržine zahteva da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Božovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se na dokazima i to:

-zapisniku o saslušanju svedoka oštećene BB sačinjenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Požegi dana 21.05.2018. godine presuda ne može zasnivati obzirom da okrivljeni i njegov branilac nisu bili obavešteni o izvođenju ovog dokaza, zbog čega istom nisu ni prisustvovali;

-nalazu i mišljenju veštaka dr Aca Bakovića od 01.06.2018. godine ukazivanjem da se isti zasniva na nezakonitim dokazima i to saslušanju oštećene BB pred Osnovnim javnim tužiocem u Požegi i na krivičnoj prijavi protiv okrivljenog.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, kako je oštećena BB dala svoj iskaz i na glavnom pretresu održanom dana 02.07.2018. godine u kojem je detaljno opisala tok predmetnog krivično-pravnog događaja, kojom prilikom su okrivljeni i njegov branilac imali mogućnost da postavljaju pitanja oštećenoj, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog irelevantna činjenica za ocenu zakonitosti dokaza da saslušanju oštećene pred Osnovnim javnim tužiocem u Požegi nisu bili obavešteni okrivljeni i njegov branilac koji zbog ove okolnosti nisu ni prisustvovali davanju predmetnog iskaza oštećene.

Osim toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima iz zahteva branioca okrivljenog, nalaz i mišljenje veštaka dr Aca Bakovića dat je u svemu u skladu sa odgovarajućim odredbama ZKP, pri čemu isticanje u zahtevu branioca okrivljenog da se ovaj dokaz zasniva na nezakonitim dokazima i to krivičnoj prijavi i saslušanju oštećene pred Osnovnim javnim tužiocem u Požegi, ovaj nalaz ne čini nezakonitim, obzirom da se isti zasniva na uvidu u spise Osnovnog javnog tužioca u Požegi Kt 241/18, a krivična prijava je sastavni deo ovih spisa koji pruža inicijalni uvid u predmetni događaj, kao i na kliničkom pregledu i ispitivanju okrivljenog obavljenom dana 30.05.2018. godine u prostorijama Okružnog zatvora u Užicu, zbog čega se na ovom dokazu po oceni Vrhovnog kasacionog suda presuda može zasnivati. Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog nije ukazao zbog čega smatra da delo koje je predmet optužbe po zakonu nije krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva naveo da nije opisano stanje uračunljivosti okrivljenog pre dovođenja u stanje alkoholisanosti, niti je navedeno da je okrivljeni postupao sa umišljajem, što predstavlja činjenično pitanje.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja taksativno propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić