Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Milena Crnobarac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milene Crnobarac je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da se krivično- pravna radnja koju je okrivljeni navodno preduzeo dana 12.06.2012. godine može kvalifikovati kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ u odnosu na koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja shodno odredbi člana 103. stav 1. tačka 6. KZ u vezi člana 104. stav 6. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 194. stav 1. KZ propisano je da krivično delo nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Iz ove zakonske odredbe po oceni Vrhovnog kasacionog suda jasno proizilazi da je radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju određena trajnim glagolom, zbog čega se ima smatrati da je krivično delo u pitanju učinjeno kada je radnja izvršenja preduzeta jednom ili više puta, što je konkretno slučaj, i u toj situaciji zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana izvršenja krivičnog dela, odnosno od preduzimanja poslednje radnje i to dana 12.06.2012. godine, pa kako je okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. člana 194. KZ, dakle, da je predmetno krivično delo učinjeno i prema maloletnim licima, to apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ nije nastupila, shodno odredbi člana 103. tačka 4. KZ i člana 104. tačka 6. KZ.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, obzirom da u istoj nije opisano stanje uračunljivosti okrivljenog i oblik krivice in tempore criminis.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa dakle i stanje uračunljivosti okrivljenog kao i oblik krivice u odnosu na preduzete radnje – direktan umišljaj.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu ne ukazuje na kom dokazu i zbog čega se presuda ne može zasnivati, dok u obrazloženju zahteva ističe da izvedeni dokazi ne pružaju pouzdan osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva branilac okrivljenog pozivajući se na povredu zakona u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić