Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U podnetom zahtevu branioca okrivljenog se formalno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali kako ista povreda suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije opredeljena, odnosno nije konkretizovana, a Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, to sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, te je isti zahtev u ovom delu odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, advokat Olga Grujić iznosi stav da je pobijanim presudama povređena odredba člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, s obzirom na to da je okrivljenom AA, koji je „austrijski državljanin, romske nacionalnosti“, postavljen branilac po službenoj dužnosti, tokom krivičnog postupka, međutim, kako između njih nije uspostavljen odnos poverenja i razumevanja odbrana nalazi da je na taj način povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP-a, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje „član 485. stav 1.“, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, pri čemu branilac okrivljenog nije naveo razlog za podnošenje zahteva niti je uz zahtev dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nema propisan sadržaj, u odnosu na napred navedene povrede Zakona.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić