Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1154/2018 od 29.01.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog Bojana Rikića, advokata Saše Milovanovića i presuda Višeg suda u Beogradu K 644/16 od 24.09.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Bojana Rikića, advokat Saša Milovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog;

- branilac okrivljenog Bojana Rikića, advokat Branko Pavlović, zbog povrede zakona iz člana 458. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima, našao:

- da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Rikića, advokata Saše Milovanovića, neosnovan, a da je zahtev branioca ovog okrivljenog, advokata Branka Pavlovića, neblagovremen.

Branilac okrivljenog Bojana Rikića, advokat Saša Milovanović pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je sud u izreku pravnosnažne presude uneo radnje izvršenja još jednog i to NN lica koje uopšte kao takve nisu opisane u dispozitivu optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 7/17 od 26.12.2016. godine, što je dovelo do izmene pravne kvalifikacije radnji okrivljenog Bojana Rikića, oglašavanjem istoga krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a ne zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ kako mu je to dispozitivom označene optužnice javnog tužioca stavljeno na teret.

Pored toga, branilac okrivljenog Bojana Rikića, advokat Saša Milovanović pobijajući pravnosnažne presude po ovom osnovu, navodi da je sud prekoračio objektivni identitet optužbe i na taj način što je u izreku pravnosnažne presude uneo i da je okrivljeni zajedno sa NN licem i brao opojnu drogu marihuanu, koja radnja okrivljenom dispozitivom optužnice javnog tužioca i nije stavljena na teret.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Ovom zakonskom odredbom postavljen je, između ostalog, zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude, koji se zasniva na optužnom načelu po kome nema postupka bez ovlašćenog tužioca i po kome tužilac određuje predmet suđenja, a sve u cilju sprečavanja mešanja osnovnih procesnih funkcija, odnosno prenošenja funkcije optužbe na sud i time delimičnog spajanja dveju procesnih funkcija koje se isključuju.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnovu ne samo identičan događaj iz prošlosti, već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba i to posebno u pogledu radnje izvršenja, a u suprotnom, sud narušava zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

Kako je u dispozitivu optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt 7/17 od 26.12.2016. godine okrivljenom Bojanu Rikiću stavljeno na teret da je u kritičnom periodu zajedno sa NN ''...'' neovlašćeno proizvodio i držao radi prodaje supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to opojnu drogu marihuanu – cannabis koja sadrži THC u procentu većem od 0,3 pa je nakon postavljanja instalacija potrebnih za uzgoj marihuane istu sušio, razmeravao i pakovao, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda sud bio ovlašćen da pobijanom pravnosnažnom presudom radnje okrivljenog Bojana Rikića pravno kvalifikuje kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a ne kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, pri čemu se mora imati u vidu da sud nije vezan za predloge javnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela shodno odredbi člana 420. stav 2. ZKP.

Takođe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u pravnosnažnoj presudi, a utvrđenih na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, a naime, da je okrivljeni preduzeo radnju branja predmetne opojne droge, a koju radnju je sud uneo u izreku pravnosnažne presude, nije prekoračio objektivni identitet optužbe, obzirom da je okrivljenom stavljeno na teret da je predmetnu opojnu drogu proizvodio, dok radnja branja predstavlja samo jednu od faza proizvodnje opojne droge, dakle, ovako preciziran činjenični opis krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude u pogledu načina na koji je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju je ostao u granicama činjeničnog osnova optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 7/17 od 26.12.2016. godine, to jest u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je okrivljeni Bojan Rikić oglašen krivim.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog Bojana Rikića, advokata Saše Milovanovića da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3) i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Kako se iz spisa predmeta i to povratnice utvrđuje da je okrivljenom Bojanu Rikiću pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1154/2018 od 29.01.2019. godine, dostavljena dana 06.03.2019. godine, a da je isti, putem svog branioca advokata Branka Pavlovića protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 644/16 od 24.09.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1154/2018 od 29.01.2019. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti dana 08.04.2019. godine preporučenom pošiljkom AA 000 743 025 RS, to je Vrhovni kasacioni sud našao da, shodno citiranoj sadržini odredbe člana 485. stav 4. ZKP predmetni zahtev branioca okrivljenog Bojana Rikića, advokata Branka Pavlovića nije podnet u roku od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke, zbog čega je isti ocenjen kao neblagovremen.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod I i II ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                       Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić