Protiv navedene pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici 5Kž1 144/18 od 11.01.2019. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Biserka Krpić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 3) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili je ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje. Međutim, iz obrazloženja zahteva, očigledno proizilazi da je isti podnet i protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Subotici 3 K 18/18 od 20.09.2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravo privatnog tužioca na podnošenje privatne krivične tužbe zastarelo, imajući u vidu da se zastarelost, prema navodima zahteva, računa „od prve navodne objave uvredljivog komentara na fejsbuk profilu, a ne od ponavljanja objava “, zbog čega branilac smatra da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, branilac suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 65. stav 2. ZKP propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Iz spisa predmeta i to iz dispozitiva privatne krivične tužbe privatnog tužioca BB, podnete dana 12.01.2018. godine, preko punomoćnika advokata Branka Pavlovića, proizilazi da je okrivljenom stavljeno na teret da je produženo krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, izvršio u vremenskom periodu od 23.10.2017. godine do 23.12.2017. godine.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, imajući u vidu da je privatna krivična tužba očigledno podneta pre isteka zakonom propisanog roka od tri meseca od dana kada je oštećeni VV saznao za krivično delo i osumnjičenog, dakle od strane ovlašćenog tužioca – privatnog tužioca BB.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, s obzirom da je u konkretnom slučaju povređen objektivni identitet optužbe i presude, jer je privatnom krivičnom tužbom privatnog tužioca, okrivljenom stavljeno na teret da je predmetno krivično delo izvršio u vremenskom periodu od 23.10.2017. godine do 23.12.2017. godine, dok je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenog u izreci presude navedeno da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio u vremenskom periodu od 28.10.2017. godine do 23.12.2017. godine.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, iako formalno ne označava, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Međutim, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz privatne krivične tužbe privatnog tužioca BB, podnete dana 12.01.2018. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Naime, prvostepeni sud je u presudi ovom izmenom (skraćujući vremenski period izvršenja krivičnog dela za koje se okrivljeni tereti, i to za pet dana) samo uskladio činjenični opis krivičnog dela za činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru privatne krivične tužbe, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, jer su bitna obeležja krivičnog dela ostala ista i u privatnoj tužbi i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i načina izvršenja predmetnog krivičnog dela (okrivljeni nije oglašen krivim za veću „krimnalnu količinu“).

Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i da se pismeno izrađena presuda razlikuje od presude koja je objavljena, čime ukazuje na povredu člana 428. stav 1. ZKP.

Takođe, branilac ističe da uvod prvostepene presude, ne sadrži sve što je potrebno, čime ukazuje na povredu odredbe člana 428. stav 2. ZKP.

Osim toga, u zahtevu se navodi da je sud propustio da izvede sve dokaze koje je odbrana predložila, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 395. stav 1. ZKP.

Takođe, branilac ističe da je drugostepeni sud propustio da odluči o svim žalbenim navodima, čime ukazuje na povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da nema dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo onako kako mu je to stavljeno na teret privatom krivičnom tužbom – čime po nalaženju ovog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 428. stav 1. i 2, 395. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu ovih navoda zahteva.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                       Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić