Oštećeni BB, VV i GG radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni su na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 34/19 od 06.02.2019. godine, usvojene su žalbe branilaca okrivljenih DD, AA i ĐĐ i preinačena presuda Osnovnog suda u Aleksincu 2K 333/17 od 18.09.2018. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenima DD, AA i ĐĐ za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, izrekao uslovne osude tako što im je utvrdio kazne zatvora i to okrivljenom AA u trajanju od devet meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ako u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo, s tim da u slučaju opozivanja uslovne osude okrivljenom se u utvrđenu kaznu zatvora ima uračunati vreme koje je proveo u pritvoru 26.01.2012. godine do 09.02.2012. godine, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu i žalba branilaca svih okrivljenih u ostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Šeperac, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Šeperca, je nedozvoljen.

Oredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahteva podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno pravne prirode sastoji, već u obrazloženju zahteva navodi da odlučna činjenica od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog su razlozi i motivi zbog kojih je došlo do oduzimanja lima vlasništvo oštećenog privrednog društva, a da je razlog oduzimanja stvari bio u neraščišćenim imovinsko-pravnim odnosima, da u odnosu na odlučnu činjenicu, a to je namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, postoje međusobno protivrečni dokazi, kojim navodima zahteva se po oceni ovog suda osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odrebe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog navodi da u radnjama okrivljenog nema zakonskog obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, jer nije postojala namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi imajući u vidu neraščišćene imovinsko pravne odnose, već da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu oduzimanje tuđe stvari iz člana 211. stav 1. KZ, pa, u vezi sa tim, da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog, kojim navodima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, samo formalno ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a u suštini iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje zakonskog obeležja predmetnog krivičnog dela – teške krađe iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koji zaključci su u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem iz pravnosnažnih presuda i potom na sopstvenom viđenju utvrđenog činjeničnog stanja zasniva svoju pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču elemetni krivičnog dela oduzimanje tuđe stvari iz člana 211. stav 1. KZ, za koje je prema navodima zahteva nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog.

Navodima zahteva za zaštitu zakonitosti da pravnosnažne presude ne sadrže razloge o odlučnim činjenicama, a izvedeni dokazi da su međusobno protivrečni, ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zaheva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako su, dakle u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Šeperca, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić