Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1125/18 od 14.02.2019. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu 12 K 425/16 od 03.10.2018. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog Aleksandra Jankovića zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246 stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54 i 60. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.05.2016. godine do 21.05.2018. godine, kao i vreme provedeno po meri zabrana napuštanja stana od 21.05.2018. godine do 21.08.2018. godine, a okrivljenog Miloša Đurića, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246 stav 1. u vezi člana 33.KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom člana 4, 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.05.2016. godine do 08.03.2018. godine, kao i vreme provedeno po meri zabrana napuštanja stana od 08.03.2018. godine do 08.06.2018. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog Aleksandra Jankovića advokata Miloša Mršovića i advokata Dalibora Katančevića, kao i žalba branioca okrivljenog Miloša Đurića, advokata Maje Trkulje, u celosti odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Aleksandra Jankovića:

-advokat Miloš Mršović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se novi pretres održi pred izmenjenim većem;

-advokat Dalibor Katančević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se novi pretres održi pred potpuno izmenjenim većem, ili ih preinači u celini i delimično. Branilac je predložio da ga Vrhovni kasacioni sud obavesti o sednici veća, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Branioci okrivljenog Aleksandra Jankovića, advokat Miloš Mršović i advokat Dalibor Katančević, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navode da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonite dokaze označavaju najpre, zapisnik o pretresanju stana MUP RS DP PU za grad Beograd UKP IV Odeljenje od 12.05.2016. godine, smatrajući da se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, jer prema navodima zahteva, pre početka dokazne radnje pretresanje stana, okrivljeni nije bio poučen i obavešten o svojim pravima da može staviti primedbe na zapisnik i da branilac može prisustvovati pretresanju, zatim iz razloga što je pretresanje obavljeno bez naredbe suda, noću, a da pritom ovlašćena službena lica policije nisu o tome podnela izveštaj sudiji za prethodni postupak, niti su u zapisniku navedeni razlozi zbog čega je pretres izvršen noću, kao i zbog toga što u zapisniku stoji da je postojala saglasnost držaoca stana - okrivljenog Aleksandra Jankovića, iako isti nije držalac stana, niti je mogao dati saglasnost. Nadalje, kao nezakonito pribavljen dokaz, branioci ističu i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP RS DP PU za rad Beograd, UKP IV Odeljenje od 13.05.2016. godine, iz razloga što u predmetnoj potvrdi nije navedeno gde su privremeno oduzeti predmeti pronađeni, kada su pronađeni i po kom osnovu su isti privremeno oduzeti. Takođe, kao nezakonito pribavljen dokaz branioci označavaju i DNK veštačenje, odnosno nalaz i mišljenje komisije veštaka DNK Centra za genetiku od 13.07.2016. godine, smatrajući da je predmetni nalaz nezakonit i urađen mimo pravila struke, jer su veštačeni i oni predmeti koji nisu bili obuhvaćeni naredbom za veštačenje.

Međutim, kako su branioci okrivljenog bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na identičan način isticali i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu 12 K 425/16 od 03.10.2018. godine, a kako je Apelacioni sud u Beogradu prilikom drugostepenog odlučivanja u svojoj presudi Kž1 1125/18 od 14.02.2019. godine i to na strani četvrtoj, pasus treći i četvrti i strani petoj pasus prvi, drugi i treći, dao jasne i dovoljne razloge da se u konkretnom slučaju ne radi o nezakonito pribavljenim dokazima, tj. da su pomenuti zapisnik o pretresanju stana, potvrda o privremeno oduzetim predmetma i nalaz i mišljenje komisije veštaka DNK Centra za genetiku, pribavljeni u svemu u skladu sa odredbama ZKP-a, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da su predmetni razlozi izvedeni na glavnom pretresu, da stranke nisu imale primedbu na postupanje suda, te stoga ni na zakonitost ovih rokova.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Aleksandra Jankovića, advokat Dalibor Katančević, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je donošenjem pobijane drugostepene presude, kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, učinjena povreda procesnog načela reformatio in peius, (zabrana preinačenja na gore) iz člana 453. ZKP, budući da su žalbu na prvostepenu presudu izjavili branioci okrivljenog advokat Miloš Mršović i advokat Dalibor Katančević iz svih zakonskih razloga, ukazujući da je protekao rok iz člana 70. stav 1. KZ, u kome se može opozvati uslovna osuda okrivljenom, a koje žalbene navode je, prema navodima zahteva, usvojio drugostepeni sud, i pritom istovremeno preinačio pobijanu prvostepenu presudu na štetu okrivljenog, tako što mu je izrekao kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju. Zbog navedenog, branilac smatra da je time učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, iako branilac formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane. Naime, navedena povreda – zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, na koju ukazuje branilac okrivljenog, advokat Dalibor Katančević, može nastati u procesnoj situaciji kada je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, kako je to predviđeno odredbom člana 453. ZKP. U konkretnom slučaju, protiv pobijane prvostepene presude Višeg suda u Beogradu 12 K 425/16 od 03.10.2016. godine, sa istog zakonskog razloga žalba je izjavljena u korist okrivljenog (od strane branilaca okrivljenog advokata Miloša Mršovića i advokata Dalibora Katančevića), ali i na štetu okrivljenog (od strane Višeg javnog tužioca u Beogradu i to zbog odluke o krivičnoj sankciji.

S tim u vezi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, niti se u konkretnom slučaju radi, kako to branilac neosnovano ističe, o usvajanju žalbenih navoda branioca u pogledu nepostojanja uslova za primenu instituta opoziva uslovne osude, već je Apelacioni sud u Beogradu imao u vidu okolnost da je u konkretnom slučaju u vreme drugostepenog odlučivanja, protekao rok za opoziv uslovne osude predviđen članom 70. stav 1. KZ , pa je našao da više nema mesta primeni člana 67. KZ prema okrivljenom Aleksandru Jankoviću, što jasno proizilazi i iz obrazloženja pobijane drugostepene presude (strana osam stav drugi).

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog, advokat Dalibor Katančević, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                    Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić