Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandra Jovanović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i odbije optužbu prema okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je povodom istog životnog događaja, najpre vođen postupak po privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca BB, podnetoj protiv okrivljenog AA, u predmetu Osnovnog suda u Čačku K 387/14, zbog krivičnog dela laka telesna povreda, koji postupak je okončan odbačajem privatne tužbe, shodno članu 507. stav 3. u vezi člana 416. stav 1. tačka 2) ZKP, jer se postupak vodio bez zahteva ovlašćenog tužioca. Nakon pravnosnažnog okončanja tog postupka, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužicoca u Čačku, pokrenut je i vođen postupak u ovoj pravnoj stvari protiv istog okrivljenog, a povodom istog životnog događaja, uz izmenu kvalifikacije dela koje mu je stavljeno na teret, tako što mu je u ovom postupku stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška telesna poverda, zbog čega branilac smatra da je sud u konkretnom slučaju, bio u obavezi da donese odbijajuću presudu jer je ova krivičnopravna stvar već pravnosnažno presuđena, a kako to nije učinio, time je povređeno procesno nečelo ne bis in idem.

Iznetim navodima, iako formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, branilac, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, kako je branilac okrivljenog bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na identičan način isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu Osnovnog suda u Čačku 1K 57/17 od 28.05.2018. godine, a kako je Apelacioni sud u Kragujevcu prilikom drugostepenog odlučivanja u svojoj presudi Kž1 698/18 od 26.11.2018. godine, i to na strani drugoj, poslednji pasus i trećoj prvi pasus, dao jasne i dovoljne razloge da se u konkretnom slučaju ne radi o povredi procesnog načela ne bis in idem, tj. da se ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio na osnovu člana 491. ZKP, kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić