Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 48/2013
23.05.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

 

             Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Biljane Sinanović i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog Gorana Filipovića, zbog krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 156/13 od 24.04.2013. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 4287/12 od 26.12.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 23.05.2013. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

             UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 156/13 od 24.04.2013. godine, kao osnovan, pa SE PREINAČUJU pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 4287/12 od 26.12.2012. godine i Osnovnog suda u Nišu 6 K br.1561/12 od 12.10.2012. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 354. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenom G.F.

 

                                                ODBIJA OPTUŽBU

 

             Da je:

 

             -neutvrđenog dana tokom januara meseca 2009. godine, u selu K., u šumi, u vlasništvu oštećenog JP „Srbijašume“ Beograd, Šumska uprava N.– B.P., na mestu zvanom ..., oduzeo tuđu pokretnu stvar u nameri da sebi pribavi malu protivpravnu imovinsku korist, tako što je oduzeo dva stabla cerovog drveta u količini od 2,509 m kubnih, u ukupnoj vrednosti 5.446,54 dinara i iste dopremio do prodavnice svoje supruge, u selu K. i isekao radi korišćenja kao ogrevnog drveta u toj prodavnici, a u vreme izvršenja krivičnog dela je bio uračunljiv, odnosno mogao da shvati značaj svoga dela, da upravlja svojim postupcima i hteo njegovo izvršenje, a svestan da je njeogovo delo zbranjeno,

 

             -čime bi izvršio krivično delo sitne krađe iz člana 210. stav 1. KZ.

 

             Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

                                                

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Osnovnog suda u Nišu 6 K 1561/12 od 12.10.2012. godine, okrivljeni G.F. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara, koju je bio dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, i određeno je da će se, ako to ne učini, novčana kazna zameniti kaznom zatvora, računajući svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne kao jedan dan zatvora. Istom presudom obavezan je okrivljeni G.F. da sudu shodno članu 196. stav 1. ZKP, na ime paušala plati iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Navedenom presudom, okrivljeni G.F. obavezan je  da oštećenom JP „Srbijašume“ Beograd, Šumaska uprava N.– B.P., na ime naknade štete plati iznos od 5.446,54 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a shodno članu 206. stav 2. ZKP.

 

           

 

            Presudom Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 br.4287/12 od 26.12.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog G.F. i presuda Osnovnog suda u Nišu 6 K. br.1561/12 od 12.10.2012. godine, potvrđena.

 

            Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.156/13 od 24.04.2013. godine, protiv presude Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 br. 4287/12 od 26.12.2012. godine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP u vezi člana 385. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti, i preinači drugostepenu presudu, tako što će u smislu člana 354. tačka 3. ZKP prema okrivljenom G.F. odbiti optužbu.

 

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

            Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP, u vezi člana 385. stav 3. ZKP.  

 

           

 

            Naime, odredbom člana 385. stav 3. ZKP,  propisano je, da o svim žalbama protiv iste presude, drugostepeni sud odlučuje jednom odlukom.             Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Osnovnog suda u Nišu 6 K.br.1561/12 od 12.10.2012. godine dostavljena braniocu okrivljenog G.F., advokatu Z.S., dana 13.12.2012. godine,  i da je ovaj branilac blagovremeno izjavio žalbu na navedenu presudu, dana 21.12.2012. godine.

 

            Presudom Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 br.4287/12 od 26.12.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog G.F. i presuda Osnovnog suda u Nišu 6 K. br.1561/12 od 12.10.2012. godine potvrđena, dok o blagovremenoj žalbi branioca okrivljenog G.F., advokata Z.S., nije odlučeno.

 

            Na taj način drugostepeni sud je postupio suprotno odredbi člana 385. stav 3. ZKP, i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP, a na štetu okrivljenog G.F.

 

            Međutim, Vrhovni kasacioni sud zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka nije ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, jer je u ovom krivičnom postupku, nakon donošenja drugostepene presude, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

 

            Naime, okrivljeni G.F. je prvostepenom presudom  oglašen krivim da je neutvrđenog dana tokom januara meseca 2009. godine izvršio krivično delo sitne krađe iz člana 210. stav 1. KZ, za koje krivično delo je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci.

 

            Članom 103. tačka 7. KZ propisano je, da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a članom 104. stav 6. KZ propisano je, da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

 

            Imajući u vidu da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u ovom krivičnom postupku nastupila 01. januara 2013. godine, nakon donošenja drugostepene presude, a da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP u vezi člana 385. stav 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 6 K. br.1561/12 od 12.10.2012. godine i Apelacionog suda u Nišu 1 Kž1 br.4287/12 od 26.12.2012. godine i na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP prema okrivljenom G.F. odbio optužbu za krivično delo sitne krađe iz člana 210. stav 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 197. stav 1. ZKP.

 

            Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 425. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                           Predsednik veća-sudija

 

Tatjana Milenković,s.r.                                                      Dragiša Đorđević,s.r.