Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Graovac Branimira, advokati Arsenije Katanić i Dean Moćić zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3 KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači u pogledu odluke o kazni, tako što će primenom odredbi KZ o ublažavanju kazne okrivljenom izreći kaznu ispod zakonom propisanog minimuma.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Graovac Branimira je neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom branilaca okrivljenog ukazuje da je sud odlukom o kazni učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. tačka 3) KZ, jer je kao otežavajuće okolnosti cenio okolnosti da je u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi izgubio život ošt. GG koji je u to vreme imao 28 godina, da su iza ošt. GG kao oštećeni ostali njegovi roditelji i supruga koji su iskazali zainteresovanost za krivično gonjenje okrivljenog, kao i okolnost da je isti prekršajno kažnjavan zbog prekršaja iz oblasti saobraćaja.

Naime, odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ove okolnosti, koje je sud cenio kao otežavajuće na strani okrivljenog ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju, pri čemu, po oceni ovoga suda, a suprotno navodu iz zahteva branilaca okrivljenog sud kao otežavajuću okolnost nije cenio nastupelu posledicu – smrt pok. ošt. GG, već životnu dob istoga u momentu nastupanja posledice – godine života, na šta je ovlašćen.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama prilikom odmeravanja kazne okrivljenog sud je pravilno primenio odredbu člana 54. KZ, dakle, nije cenio okolnosti koje predstavljaju obeležja krivičnog dela u pitanju.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branilaca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić