Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 37/18 od 15.03.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branilaca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda u Pančevu Kž1 115/18 od 22.10.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Gordan Medaković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž3 37/18 od 15.03.2019. godine i odbije žalbu Osnovnog javnog tužioca u Vršcu, te potvrdi presudu Osnovnog suda u Vršcu K 353/17 od 21.11.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je po stavu odbrane optužba prekoračena. Odbrana nalazi da je prekoračenje optužbe izvršeno s obzirom da je u optužnom aktu radnja izvršenja krivičnog dela opredeljena kao „nabavljanje radi prodaje“ dok je pravnosnažnim presudama okrivljeni oglašen krivim zato što je „pokušao da stavi u promet“ akcizne proizvode.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane. Naime, optužnim aktom Višeg javnog tužioca u Pančevu Kt 488/16 od 30.11.2016. godine izmenjenog na glavnom pretresu održanom dana 29.03.2018. godine okrivljenom AA je, između ostalog, stavljeno na teret da je „nabavio radi stavljanja u promet proizvode koji se smatraju akciznim proizvodima“, te mu je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dakle na teret mu je stavljeno izvršenje svršenog krivičnog dela, dok je pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim da je, između ostalog „pokušao da stavi u dalji promet proizvode koji se smatraju akciznim proizvodima na taj način što je pribavio...“ te je oglašen krivim i osuđen zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda u pokušaju iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi člana 30. KZ. Dakle, objektivni identitet između optužbe i presude nije izmenjen jer isti postoji ako se radi o istoj radnji i istom događaju tj. o njegovim bitnim delovima. Izmenom okolnosti koje konkretizuju krivično delo, a nisu pravno relevantne za izmenu predmeta optužbe identitet nije povređen – kao u konkretnom slučaju. Imajući u vidu napred navedeno te da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela koje je ostalo u pokušaju i tako sud ima mogućnost blažeg kažnjavanja okrivljenog a ne za krivično delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret suprotni navodi u zahtevu branioca ocenjeni su kao neosnovani.

Pored toga podnetim zahtevom se ukazuje da je izreka drugostepene presude nerazumljiva, s obzirom da taj sud niti u izreci presude, niti u obrazloženju presude nije naveo koji su propisi povređeni radnjom okrivljenog odnosno nisu konkretizovane radnje izvršenja krivičnog dela, čime se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ali kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                        Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić