Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.140/14 od 27.03.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.B. – advokata D.K., a presuda Višeg suda u Beogradu Kre1 br.6/13 od 11.12.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.B. – advokat D.K., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), ne navodeći konkretno kojim povredama zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP, te zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako što će odbiti zamolnicu Osnovnog suda u Herceg Novom kao neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenog M.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da radnje okrivljenog Miloša Bulatovića, zbog kojih je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Herceg Novom K br.143/12 od 13.09.2012. godine, ne predstavljaju radnju ni jednog krivičnog dela koje je propisano Krivičnim zakonikom Republike Srbije, obzirom da u izreci pobijane presude nije opisana uračunljivost i vinost okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema navodima izreke prvostepene presude, okrivljeni M.B. je zajedno sa okrivljenim M.P. kritičnog dana, upotrebom sile, oduzeo tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi protivpravnu imovinsku korist koja nije mala, tako što su obojica prišli oštećenom, nakon čega je okrivljeni M.P. oštećenog uhvatio rukom oko vrata i savio ga prema tlu, za koje vreme je okrivljeni M.B. iz džepa pantalona oštećenog oduzeo novčanik, a zatim i sav novac koji se u njemu nalazio.

Kako, dakle, iz izreke prvostepene presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni u postupku priznanja strane sudske odluke i oglašen krivim, to su navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP jer iz izreke pravnosnažne presude ne proizilaze bitni elementi predmetnog krivičnog dela, ocenjeni neosnovanim.

Na istu povredu krivičnog zakona, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, koje žalbene navode je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 svoje odluke Kž1 br.140/14 od 27.03.2014. godine izneo u svemu jasne razloge, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Iz navedenih razloga, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem se ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Međutim, osnovano se zahtevom branioca okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni M.B. pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Herceg Novom K br.143/12 od 13.09.2012. godine, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 242. stav 1. KZ CG i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te da je nakon toga, rešenjem Osnovnog suda u Herceg Novom Iks br.25/13 od 02.09.2013. godine, koje je postalo pravnosnažno 18.09.2013. godine, u postupku amnestije, okrivljeni oslobođen 25% izvršenja kazne zatvora, odnosno kazne zatvora u trajanju od 1 mesec i 15 dana.

Imajući u vidu da je okrivljeni oslobođen 25% izvršenja kazne zatvora od 6 meseci po presudi Osnovnog suda u Herceg Novom K br.143/12 od 13.09.2012. godine u postupku amnestije, i to pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Herceg Novom Iks br.25/13 od 02.09.2013. godine, to Viši sud u Beogradu, u postupku priznanja strane sudske odluke, nije mogao okrivljenog M.B. osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i u ovu kaznu mu uračunati vreme od 1 meseca i 15 dana za koje je oslobođen od kazne u postupku amnestije, već je bio dužan da, pravilnom primenom zakona, okrivljenog osudi na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i 15 dana, imajući u vidu upravo dužinu vremena za koje je okrivljeni u postupku amnestije oslobođen od izvršenja dela kazne zatvora na koju je osuđen presudom Osnovnog suda u Herceg Novom K br.143/12 od 13.09.2012. godine.

Kako je prvostepeni sud osuđujući okrivljenog na kaznu zatvora od 6 meseci, umesto na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i 15 dana, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu i preinačio pobijane presude tako što je okrivljenog M.B. zbog predmetnog krivičnog dela osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i 15 dana.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nedozvoljen.

Ovo stoga što je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeno pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca, shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP) na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva pravnosnažne presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ukazivanjem da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva i kontradiktorna, dakle zbog povreda koje nisu taksativno nabrojane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, doneta je odluka kao u izreci, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. u odnosu na preinačujući deo, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u odnosu na deo u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                            Nevenka Važić, s.r.