U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 31/2018 od 11.12.2018.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 184/19 od 19.03.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Radulovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 31/2018 od 11.12.2018.godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 184/19 od 19.03.2019.godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 31/2018 od 11.12.2018.godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, te je nakon prethodno utvrđenih kazni zatvora za svako pojedinačno delo, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da će se navedena kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora. Okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. U izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora uračunato je i vreme provedeno u pritvoru od 29.08.2016.godine do 23.09.2016.godine. Izrekom prvostepene presude odlučeno je i da se okrivljeni AA obavezuje na plaćanje troškova krivičnog postupka, a o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 184/19 od 19.03.2019.godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog advokat Ilija Radulović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pobijanim pravnosnažnim presudama došlo je do povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, s obzirom na to da je okrivljenog AA, trebalo osloboditi optužbe, jer je isti kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani.

Međutim, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja dela iz izreke presude nesumnjivo proizilazi da je kritičnom prilikom, u toku svađe i guranja sa oštećenim BB okrivljeni istog ubo nožem na rasklapanje u predelu trbuha, a kada je oštećeni VV pokušao da ih razdvoji i stao između njih istim nožem oštećenog VV dva puta ubo u predelu grudnog koša.

Nužna odbrana, u smislu člana 19. stav 2. KZ postoji u situaciji kada učinilac od svog dobra ili dobra drugog lica odbije istovremeni protivpravni napad. U konkretnom slučaju nesumnjivo je da je okrivljeni u toku svađe i guranja izvukao nož na rasklapanje i prvo naneo lake telesne povrede oštećenom BB, a nakon toga oštećenom VV naneo teške telesne povrede i to u situaciji kada je isti pokušao da ih razdvoji.

Dakle, u konkretnom slučaju ne može biti govora o postupanju okrivljenog u nužnoj odbrani (član 19. stav 1. KZ), jer u radnji izvršenja dela za koju je okrivljeni oglašen krivim nema opisa napada ni oštećenog BB ni oštećenog VV, odnosno nema istovremenog protivpravnog napada, koji je okrivljeni kritičnom prilikom odbijao, u smislu člana 19. stav 2. KZ, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenio, kao neosnovanim.

Branilac okrivljenog iznosi u zahtevu za zaštitu zakonitosti i sopstvenu ocenu iskaza svedoka i oštećenih i daje svoju verziju kritičnog događaja, navodeći da je na osnovu svedočenja GG, DD, ĐĐ i EE utvrđeno da su oštećeni BB i oštećeni VV izvršili protivpravni napad na okrivljenog AA kritičnom prilikom. Na taj način branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama i na taj način osporava činjenično stanje utvrđeno u istim. Branilac u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 16. stav 5. ZKP i člana 419. stav 2. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. i člana 419. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić