Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Mihailo Zečević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), člana 424. i člana 440. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i obavezati privatnog tužioca da okrivljenom naknadi tražene troškove krivičnog postupka ili da ukine u celini pobijane presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Kraljevu na suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da kako izreka pobijane presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, to stoga delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, već bi se eventualno moglo raditi o prekršaju iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru. Naime, kako je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom udario privatnog tužioca pred ostalim gostima restorana zatvorenom šakom stisnutom u pesnicu u predelu leve slepoočnice, to je po braniocu okrivljenog ostvaren samo objektivni uslov inkriminacije iz člana 170. stav 1. KZ, s tim što izreka presude ne sadrži da je navedena radnja preduzeta u nameri omalovažavanja privatnog tužioca, a koja namera iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ po braniocu mora biti obuhvaćena izrekom osuđujuće presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi vezano za povredu krivičnog zakona istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA – advokata Mihaila Zečevića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Kraljevu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Kraljevu 44K.br.519/21 od 01.04.2022. godine. Viši sud u Kraljevu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4 stavovi drugi i treći drugostepene presude Kž1 57/22 od 18.05.2022. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 440. stav 2. ZKP, isticanjem da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, obzirom da iz izvedenih dokaza nije sa potpunom izvesnošću utvrdio da je okrivljeni AA kritičnom prilikom uvredio privatnog tužioca, tako što ga je udario šakom stisnutom u pesnicu u predelu leve slepoočnice. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 424. ZKP od strane prvostepenog suda.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 424. i člana 440. stav 2. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mihaila Zečevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Za predsednika veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić