Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 267. ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 34.343,58 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od 2.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 191/22 od 12.04.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.44/21 od 17.12.2021. godine preinačena je tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da će se ova kazna izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, uz upozorenje da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršavanje kazne zatvora. Istovremeno, na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzeta plastična kutija za nakit sa sedam semenki biljke kanabis.

Istom presudom, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih AA i BB, presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.44/21 od 17.12.2021. godine preinačena je tako što su okrivljeni AA i BB na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a na osnovu člana 87. stav 1. KZ od okrivljenih su oduzeti predmeti opisani u izreci drugostepene presude.

Na osnovu člana 246. stav 1. ZKP, okrivljeni AA obavezan je da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 34.343,58 dinara, dok je okrivljena BB na osnovu člana 265. stav 1. ZKP oslobođena obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Istom presudom, žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijena je kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Đura Krklješ, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje okrivljenog navedene u izreci pobijane pravnosnažne presude ne predstavljaju krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. KZ, jer je prema stavu branioca za proizvodnju opojnih droga neophodno da se poseje seme, zatim neguje biljka do njenog biološkog zrenja i okončanja njene vegetacije, a nije postojala aktivnost okrivljenog u pogledu proizvodnje i stavljanja u promet opojne droge, niti namera za izvršenje dela, pa u konkretnom slučaju ne postoji ni biće tog krivičnog dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 6. KZ („Sl. glasnik RS“, br.72/09, koji se primenjivao u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela), čini onaj ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 6. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u pravljenju, nabavljanju, posedovanju ili davanju na upotrebu opreme, materijala ili supstanci za koje se zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga.

Iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, u vremenskom periodu od neutvrđenog dana tokom 2015. godine do 05.11.2015. godine, neovlašćeno nabavio i posedovao supstancu za koju je znao da je namenjena za proizvodnju opojnih droga, i to sedam semenki biljke kanabis, koja je kao takva utvrđena Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.100/16) koje je držao u kutiji za nakit, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ikao je znao da je njegovo delo zabranjeno.

Kako iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, jer je okrivljeni u konkretnom slučaju neovlašćeno nabavio i posedovao supstancu za koju je znao da je nabavljena za proizvodnju opojnih droga i to sedam semenki biljke kanabis, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu zahteva branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, smatrajući da su razlozi presude protivrečni izreci, pa kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Za predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                   Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić