- čime bi izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu 01.01.2006. godine, 88/2005 i 107/2005).

- jer je u smislu člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Oštećeni DOO „VV“ ... se upućuje da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Ivanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.164/15 od 14.11.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 210/18 od 12.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K.164/15 od 14.11.2017. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 2) KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme koje je proveo na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i to u periodu od 30.09.2016. godine do 09.11.2016. godine.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 166.564,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude uplatom navedenog iznosa u korist budžeta Republike Srbije, pod pretnjom izvršenja. Okrivljeni je obavezan da oštećenom DOO „VV“ ... na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 16.315.841,40 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog ivršenja, dok je za iznos preko dosuđenog oštećeni upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 210/18 od 12.04.2018. godine usvojene su žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Radoslava Ivanovića, te žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.164/15 od 14.11.2017. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o meri bezbednosti, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA oglasio krivim za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. KZ i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 8 (osam) meseci u koju mu se uračunava vreme koje je proveo na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora i to u periodu od 30.09.2016. godine do 09.11.2016. godine, te je okrivljenom na osnovu člana 85. KZ izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti direktora u trajanju od 2 godine računajući od pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Vlada Kezić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) i 2) i stav 2. ZKP, te da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća;

- branilac okrivljenog AA, advokat Saša Nedović, zbog povreda zakona iz člana 74, člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu K.164/15 od 14.11.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 210/18 od 12.04.2018. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da pozove okrivljenog i branioca na sednicu veća;

- branilac okrivljenog AA, advokat Radoslav Ivanović, zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 369. tačka 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te ukine presude Višeg suda u Novom Sadu K.164/15 od 14.11.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 210/18 od 12.04.2018. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o danu i času održavanja sednice veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Saše Nedovića su osnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Ivanovića je nedozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetim zahtevima branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Saše Nedovića ukazuje da je donošenjem pobijane prvostepene i drugostepene presude na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtevom branioca okrivljenog - advokata Vlade Kezića se osnovano ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu KTO.95/15 od 16.04.2015. godine, izmenjenom podneskom dana 24.05.2017. godine, stavljeno na teret krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 2) KZ. U činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenom u izreci pravnosnažne presude, između ostalog, je navedeno da je okrivljeni AA radeći kao direktor DOO „BB“ iz ..., u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za DOO „BB“ iz ..., lažnim prikazivanjem činjenica direktoru oštećenog DOO „VV“ iz .. GG da će za preuzeta vozila od oštećenog DOO „VV“ iz ... u celosti izvršiti plaćanje i ako je znao da to neće učiniti, na koji način je istog doveo u zabludu i time ga naveo da zaključi Ugovor o kupoprodaji vozila generalnog uvoznika - „VV“ za 2006. godinu, nakon čega je doveo i održavao u zabludi DD direktora oštećenog, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude i time oštetio DOO „VV“ iz ... za iznos od 16.315.841,40 dinara. Prvostepeni sud je radnje okrivljenog kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 3. u vezi stava 1. tačka 2) KZ i za isto ga oglasio krivim i osudio, a koje radnje je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije dela pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. KZ.

Osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu 01.01.2006. godine, 88/2005 i 107/2005), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, čini odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima. Stavom 2. istog člana je propisan teži oblik ovog dela - ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara.

Imajući u vidu zakonski opis bića krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, te teži oblik ovog dela, to proizilazi da alternativno propisane načine izvršenja opisane u stavu 1. tačka 2) člana 238. KZ povezuje namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice, dok kvalifikatornu okolnost iz stava 2. člana 238. KZ predstavlja visina pribavljene protivpravne imovinske koristi koja prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara. Kako teži oblik krivičnog dela iz stava 2. člana 238. KZ postoji samo ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara, jer je to bitno obeležje bez kog nema kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, te kako u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci pravnosnažne presude ne samo što nije naveden iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi, već nije navedeno ni da je delom iz stava 1. uopšte pribavljena imovinska korist, pri čemu je samo navedeno da je delo izvršeno u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za DOO „BB“ iz ..., a da je oštećenom DOO „VV“ iz ... naneta šteta, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da u činjeničnom opisu krivičnog dela i to kako datom u optužnom aktu javnog tužioca, tako i utvrđenom u izreci pravnosnažne presude, nedostaje bitan kvalifikatorni element bića krivičnog dela iz stava 2. člana 238. KZ za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim. Iznos od 16.315.841,40 dinara je označen kao visina nastupele štete za oštećenog koja se, po nalaženju ovoga suda, ne može apsolutno poistovetiti sa pribavljanjem imovinske koristi, a koja u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca i u izreci pravnosnažne presude nije navedena.

Sledstveno navedenom, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama koje su okrivljenom stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je on pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim ne stiču bitna zakonska obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. KZ, već zakonska obeležja osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, to su nižestepeni sudovi u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti, te su oglašavajući okrivljenog krivim za kvalifikovane oblike krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ (prvostepeni sud za stav 3., a drugostepeni sud za stav 2.), a ne za osnovni oblik ovog krivičnog dela, učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, a na šta se osnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Saše Nedovića.

Stoga je u pogledu krivičnog dela preinačena pravna ocena dela i Vrhovni kasacioni sud je, imajući u vidu izmene Krivičnog zakonika, ocenio da, shodno članu 5. stav 1. KZ, treba primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, te je opisane radnje okrivljenog po pravilnoj primeni zakona pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ. Međutim, imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 5) KZ kojom je propisano da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine i odredbu člana 104. stav 6. KZ kojom je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu 01.01.2006. godine, 88/2005 i 107/2005), za koje je tim zakonom propisana kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 5 godina, prema izreci pravnosnažne presude izvršeno u vremenskom periodu od 13.04.2006. godine do 31.05.2007. godine, to je, shodno odredbama članova 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ, protekom vremena od 10 godina od izvršenja krivičnog dela - protekom dana 31.05.2017. godine (dakle u redovnom krivičnom postupku, pre donošenja obe nižestepene presude) nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo. Sledstveno navedenom, nižestepeni sudovi su donošenjem pobijanih osuđujućih presuda učinili i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, a na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Vlade Kezića.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Saše Nedovića i otklonio napred navedene povrede zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K.164/15 od 14.11.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 210/18 od 12.04.2018. godine, tako što je krivičnopravne radnje okrivljenog AA za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu 01.01.2006. godine, 88/2005 i 107/2005), te za isto prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu, jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenog - advokata Saše Nedovića.

Osim toga, Vrhovni kasacioni sud u presudi nije cenio ni osnovanost navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Saše Nedovića koji se tiču povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iz razloga jer je našao da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ (i njegovi kvalifikatorni oblici) nije dekriminalizovano donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine izmena u odnosu na ovo krivično delo), obzirom da su, i pored razlika u zakonskom opisu, bitna obeležja tog krivičnog dela (u konkretnom slučaju je i dalje kažnjiv način izvršenja dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi oštećenog lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica organu upravljanja oštećenog preduzeća) sadržana u krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), čime je u ovom konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije, a što je pravilno našao i drugostepeni sud i o tome u svojoj odluci na strani 6. dao valjane razloge, koje prihvata i ovaj sud i na njih upućuje.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP je uputio oštećenog DOO „VV“ ... da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Ivanovića je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi dati u pobijanim presudama nerazumljivi, te da je drugostepeni sud propustio da u izreci presude navede koji konkretno materijalno-pravni propis je okrivljeni povredio, pri čemu u svojoj odluci nije cenio ni žalbene navode branioca okrivljenog vezano za pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda, a naročito nalaza i mišljenja veštaka. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje i da je prvostepeni sud učinio povredu odredbe člana 369. tačka 4. ZKP na štetu okrivljenog.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog AA, advokat Radoslav Ivanović, u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pobijanih nižestepenih presuda podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 369. tačka 4. ZKP, a da povrede ovih odredaba nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Ivanovića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vlade Kezića i advokata Saše Nedovića usvojio kao osnovane i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Ivanovića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić