Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Gordana Nožica, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 9) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede člana 15. i 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali pred izmenjenim većem ili da pobijane odluke preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, pa je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je ova krivično pravna stvar već bila pravnosnažno okončana tako što je prvobitno Osnovnog javno tužilaštvo u Kuršumliji odlučilo da nema mesta krivičnom gonjenju AA, a nakon čega je nezakonito ponovo pokrenuo krivični postupak.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati-na odštampanom ekranu mobilnog telefona oštećene sa sadržinom SMS poruka koji je sačinila oštećena, a koje je optuženi navodno uputio oštećenoj sa svog telefona. Prema navodima zahteva član 152. stav 3. ZKP izričito propisuje da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u koji uređaj nesumnjivo spada i mobilni telefon, preduzima isključivo na osnovu naredbe suda, pa je odštampani ekran mobilnog telefona oštećene sa sadržinom SMS poruka, nezakonit dokaz.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju je dao jasne i dovoljne razloge da je nakon obustavljanja krivičnog postupka od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Kuršumliji prema AA Osnovno javno tužilaštvo u svemu postupilo sa zakonom kada je ponovo pokrenulo postupak protiv ovog okrivljenog i sudu podneo optužni predlog (strana 3 stav jedan drugostepene presude), kao i da uvid u odštampani ekran mobilnog telefona oštećene predstavlja dokaznu radnju uviđaj na stvari, za koje nije obavezno postojanje naredbe suda, pa je samim tim taj dokaz izveden u potpunosti u skladu sa zakonom (strana 3 stav četiri drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je zamenik Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji ŽŽ obnovio gonjenje protiv okrivljenog AA iako je prethodno našao da nema mesta progonu, a da nisu postojali novi dokazi koji bi uticali na drugačiju odluku tužilaštva, o čemu se na glavnom pretresu održanom dana 04.05.2018.godine izjasnio da je radio ono što mu je Osnovni javni tužilac u Kuršumliji VV naložio. U zahtevu se dalje navodi da Osnovni javni tužilac u Kuršumliji VV pristrasan u ovom krivičnom postupku jer je stric oštećene, a što je oštećena izjavila na glavnom pretresu dana 10.10.2018.godine. Na navedeni način prema navodima zahteva pobijanim presudama učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz zapisnika o glavnom pretresu koji je održan pred Osnovnim sudom u Kuršumliji u predmetu K br. 31/18 od 10.10.2018.godine proizilazi da se oštećena BB na izričito pitanje branioca izjavila da je sa Osnovnim javnim tužiocem u Kuršumliji VV u nekom daljem srodstvu i da čoveka ne poznaje, da nikada nije dolazio u kuću, a da se njegovom sinu GG samo javlja na ulici.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu izjavu oštećene BB datu na glavnom pretresu, ne stoje razlozi za izuzeće Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji VV i njegovog zamenika ŽŽ propisani odredbom člana 37. stav 1. tačka 2) ZKP, koji se shodno odredbi člana 42. stav 1. ZKP primenjuje na javne tužioce, a na način kako se to zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje. Iz izričite izjave oštećene ne proizilazi da su Osnovni javni tužilac u Kuršumliji i njegov zamenik, koji su postupali u ovom krivičnom predmetu, srodnici po krvi u pravoj liniji, niti u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, te nisu morali biti izuzeti od tužilačke dužnosti u smislu odredbe člana 37. stav 1. tačka 2) ZKP. Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, navodi se i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP koja je učinjena na taj način što je prvostepeni sud činjenično intervenisao u odnosu na bitne elemente krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i to tako što je neke dodao, a nekima povećao kriminalnu aktivnost okrivljenog, dok je druge potpuno izostavio, čime je u celosti kreirao svoj činjenični opis krivičnog dela.

Iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Kuršumliji Kt 148/17 od 05.03.2018.godine, proizilazi da je okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koje je izvršio u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci optužnog predloga u stanju uračunljivosti, sa umišajem, primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo bivše supruge BB, ugrožavanjem njenog spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja, drskim ili bezobzirnim ponašanjem tako što je oko 9 časova po prethodnom dogovoru preuzeo dete DD radi viđanja i po povratku oko 21 čas umesto ispred zgrade, zbog ranijih pretnji njoj, njenom bratu i roditeljima „da će ih pobiti“ pokušao da nasilno uđe u stan oštećene nakon što je primetio drugu ćerku ĐĐ u stanu, kojoj oštećena nije dozvoljavala viđanje sa njom zbog sumnje u očinstvo, koja je uspela da zaključa vrata, kojom prilikom je oštećenoj uputio reči „marš u p... materinu“, a nakon toga i poruke preko mobilnog telefona „slike stižu u ponedeljak tvom tati, jeb..a si se u ..., ološu i to je istina da bi svoje kur... prikrila uskraćuješ mi viđanje sa ĐĐ, svojim ponašanjem potvrđuješ da ĐĐ nije moja“ i drugo, a istog dana uputio je pismo majci oštećene EE o događajima izražavajući sumnju da ĐĐ nije njegovo dete i dr, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Kuršumliji K br. 31/18 od 14.12.2018.godine proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. KZ, zbog toga što je nakon razvoda braka sa oštećenom BB u vreme i na mestu bliže opisan u izreci te presude u stanju uračunljivosti sa umišljajem, vršio nasilje prema oštećenoj, bivšoj supruzi BB i tako ugrožavao njeno spokojstvo, na taj način što je u vreme i na mestu bliže opisano u izreci uputio pismo majci i ocu oštećene BB u kom pismu iznosi imtimne detalje iz njihovog braka i izrazio sumnju da njihovo zajedničko dete ĐĐ nije njegovo, a nakon toga dana 11.03.2017.godine u 21 čas došao ispred vrata oštećene gde ista stanuje, kojom prilikom uputio reči „marš u p... materinu“, a u brzo zatim joj je poslao poruke sa njegovog broja telefona 063 ... sadržine „slike stižu u ponedeljak tvom tati, jeb..a si se u ..., ološu, i to je istina da bi svoje kur... prikrila uskraćuješ mi viđanje sa ĐĐ ili svojim ponašanjem potvrđuješ da ĐĐ nije moja“ pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i to samo za delo koje je predmet optužbe sadržano je u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

S tim u vezi Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema, ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu koje se kreće u granicama činjeničnog opisa opisanog u optužnom aktu, pod uslovom da se radi o istom događaju.

U konkretnom slučaju Osnovni sud u Kuršumliji je prilagodio izreku prvostepene presude činjeničnom stanju koje proizilazi iz izvedenih dokaza, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje optužbe, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude. Što se tiče teže kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepenom presudom, drugostepeni sud je delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA navedenu povredu otklonio, tako što je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela, pa je radnju izvršenja krivičnog dela koja je okrivljenom stavljena na teret kvalifikovao kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, a koja pravna kvalifikacija je upravo ona koja je ovom okrivljenom bila stavljena na teret i optužnim aktom, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438.s tav 1. tačka 9) ZKP od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA proizilazi i da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa sadržanog u izreci presude Osnovnog suda u Kuršumliji K br. 31/18 od 14.12.2018.godine koji je napred citiran, jasno proizilazi da je okrivljeni AA drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševno stanje svoje bivše supruge BB, a radnjama bliže opisanim u izreci te presude, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasaconi sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i u povredu člana 15. i 16. ZKP, kao i na navode kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, obzirom da navedeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić