Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.6/22 od 06.04.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 637/2021 od 08.12.2021. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Nebojša Cvetković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 637/2021 od 08.12.2021. godine i 12Kž3.br.6/22 od 06.04.2022. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude Apelacionog suda u Nišu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine presudu Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.6/22 od 06.04.2022. godine radi ponovnog odlučivanja po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj na drugostepenu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 637/2021 od 08.12.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da protivpravno postupanje okrivljenog ne predstavlja krivično delo oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, već bi se u konkretnom slučaju eventualno moglo raditi o prekršaju iz člana 50. stav 1. tačka 5) Zakona o platnom prometu. Naime, po stavu branioca, okrivljeni je u konkretnom slučaju postupio suprotno odredbi člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu kojom je propisano da pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati novčane obaveze prebijanjem ako su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pri čemu je kršenje odredbe člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu sankcionisano kao prekršaj iz člana 50. stav 1. tačka 5) Zakona o platnom prometu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Cvetkovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u trećem stepenu po žalbama izjavljenim protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 637/2021 od 08.12.2021. godine. Apelacioni sud u Nišu, kao sud trećeg stepena, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4, stav treći presude donete u trećem stepenu 12Kž3.br.6/22 od 06.04.2022. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, već bi se samo moglo raditi o osnovnom obliku krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 1. KZ i to o više krivičnih dela ili o jednom krivičnom delu u sticaju, obzirom da u konkretnom slučaju nema kvalifikatornog elementa za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. KZ, a to je da je oštećenom poveriocu prouzrokovana šteta velikih razmera i to u iznosu preko 6.000.000,00 dinara. Naime, po stavu branica okrivljenog, ukoliko se radi o oštećenju više poverilaca, da bi postojao kvalifikovani oblik krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. KZ neophodno je da svakom od oštećenih poverilaca, navedenih u optužnom aktu javnog tužioca, pojedinačno bude prouzrokovana šteta velikih razmera, dakle potraživanja više različitih poverilaca se ne mogu sabirati i time ostvarivati kvalifikatorni element kvalifikovanog oblika krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. KZ, pri čemu poverioci mogu biti oštećeni samo za iznos nenaplaćenih potraživanja, jer naplaćeno potraživanje ne može biti uračunato u iznos štete. Kako su u konkretnom slučaju optužnim aktom javnog tužioca obuhvaćena četiri poverioca, te kako su pojedinačni iznosi nenaplaćenih potraživanja od sva četiri oštećena poverioca (koji su deo svojih potraživanja naplatili iz stečajne mase u stečajnom postupku) manji od 6.000.000,00 dinara, pa i nenaplaćeno potraživanje „Vojvođanske banke“ AD Novi Sad, to je sud, po stavu branioca okrivljenog, pogrešno sabirao visinu iznosa potraživanja oštećenih poverilaca koje su oni prijavili u stečajnom postupku i time pogrešno ostvario kvalifikatorni element kvalifikovanog oblika krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. KZ. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 237. stav 1. KZ.

Žalbom branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Cvetkovića ukazivano je i na ovu povredu krivičnog zakona, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Nišu, postupajući kao sud trećeg stepena, o tome izneo razloge na strani 3, stavovi treći i četvrti i strani 4 stav prvi presude donete u trećem stepenu 12Kž3.br.6/22 od 06.04.2022. godine kojom je odbio kao neosnovano izjavljenu žalbu branioca okrivljenog, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na njih, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Nišu i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenog AA kao kvalifikovani oblik krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a ne kao osnovni oblik krivičnog dela oštećenje poverioca iz člana 237. stav 1. KZ, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog, to se stoga kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo oštećenje poverioca iz člana 237. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora do 3 godine, a koji navodi branioca okrivljenog bi, po nalaženju ovoga suda, predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Cvetkovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                        Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić