U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Sonje Pavlović, Milunke Cvetković i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vasića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 363/18 od 14.02.2019. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 104/19 od 17.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2019. godine, jednoglasno je, doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vasića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 363/18 od 14.02.2019. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 104/19 od 17.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 363/18 od 14.02.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Oštećena BB upućena je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Okrivljeni AA obavezan je da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja na ime troškova krivičnog postupka plati i to: Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju iznos od 48.765,82 dinara, Osnovnom sudu u Prokuplju iznos od 36.758,23 dinara, oštećenoj BB iznos od 89.625,00 dinara i na ime paušala iznos od 4.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 104/19 od 17.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vasića i presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 363/18 od 14.02.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Vasić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno „odlučivanje“.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vasića je neosnovan.

Branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da sud okrivljenog nije mogao da obaveže na naknadu troškova krivičnog postupka punomoćnika oštećene, iz reda advokata, obzirom da se ne radi o postavljenom, već izabranom punomoćniku oštećene.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Iz sadržine citiranih zakonskih odredbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da punomoćnik oštećenog ima pravo na nagradu i nužne izdatke na ime zastupanja oštećenog bez obzira da li je isti postavljen oštećenom, ili ga je oštećeni pak sam izabrao.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud okrivljenog AA pravnosnažnom presudom obavezao da naknadi troškove krivičnog postupka koji se odnose na izdatke na ime zastupanja od strane punomoćnika iz reda advokata i to: na ime sastava krivične prijave u iznosu od 16.500,00 dinara, na ime zastupanja na tri neodržana ročišta za glavni pretres (16.06, 12.09. i 07.11.2017. godine), u iznosima od po 4.875,00 dinara, kao i na ime pristupa na šest održanih ročišta za glavni pretres (31.01.2017. godine, 04.04.2017. godine, 12.01.2018. godine, 20.03.2018. godine, 11.10.2018. godine i 12.02.2019. godine), u iznosima od po 9.750,00 dinara.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pored toga branilac okrivljenog AA pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog, pri čemu nije ukazao zbog čega smatra da delo za koje se okrivljeni goni po zakonu nije krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva istakao da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju na način predstavljen izrekom pravnosnažne presude, obzirom da u dokaznom postupku nije utvrđena uzročno - posledična veza između radnje okrivljenog i nastupile posledice – lake telesne povrede kod oštećene, jer je ista u vremenskom periodu od verbalne rasprave do javljanja lekaru mogla zadobiti povrede od trećeg lica ili same sebe, niti je utvrđen umišljaj okrivljenog.

Izloženim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog, polemišući sa ocenom dokaza od strane suda, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog AA u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Međutim, kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u odredbi člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonistosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić