Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 743/18 od 25.06.2018. godine, samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Leskovcu 1Kž 31/18 od 22.01.2018. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 104. stav 3. KZ u vezi člana 103. tačka 5) KZ i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom Višeg suda u Leskovcu povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Zoranu Petroviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, najpre se osnovano u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca, ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Leskovcu 1Kž 31/18 od 22.01.2018. godine, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 104. stav 3. KZ u vezi člana 103. tačka 5) KZ. Ovo iz razloga što u konkretnom slučaju nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, pa stoga ni drugostepeni sud nije mogao prema okrivljenom AA, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, odbiti optužbu za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1 KZ.

Naime, drugostepeni sud je povodom žalbe branioca okrivljenog AA, i po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu i prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, nalazeći da je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog, sa obrazloženjem da je prva procesna radnja preduzeta u ovom krivičnom postupku- podnošenje optužnog predloga od strane javnog tužioca dana 17.05.2017. godine (primljen u sud 21.06.2017. godine), a što je nakon roka od pet godina, od naznačenog datuma izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret. U vezi toga, drugostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije bilo drugih procesnih radnji pre podnošenja optužnog predloga, i pritom se poziva na naredbu Osnovnog suda u Leskovcu od 03.07.2017. godine, kojom je naređeno Osnovnom javnom tužiocu u Leskovcu da preduzme dokazne radnje: saslušanje okrivljenog i ispitivanje u svojstvu svedoka, predstavnika oštećenog BB.

Ovakav zaključak drugostepenog suda je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neprihvatljiv, budući da je isti u suprotnosti sa sadržinom spisa predmeta. Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta Osnovnog suda u Leskovcu 11K 333/17 jasno proizilazi da optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kt 1436/15 od 17.05.2017. godine, nije prva procesna radnja koja je preduzeta u ovom krivičnom postupku, već da je javni tužilac prethodno preduzeo određene dokazne radnje, i to konkretno saslušanje okrivljenog AA i ispitivanje svedoka – predstavnika oštećenog BB. O navedenim dokaznim radnjama, sačinjeni su i zapisnici od 16.11.2016. i 18.11.2016. godine, koji su uz dopis javnog tužioca, dostavljeni sudu, nakon naredbe Osnovnog suda u Leskovcu od 03.07.2017. godine, da Osnovni javni tužilac u Leskovcu, preduzme ove dokazne radnje, uz obrazloženje da ovi zapisnici tehničkom greškom nisu bili dostavljeni uz optužni predlog. Prema tome, pomenute dokazne radnje - ispitivanje svedoka – predstavnika oštećenog BB od 16.11.2016. godine, i saslušanje osumnjičenog od 18.11.2016. godine, preduzete od strane Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, predstavljaju procesne radnje preduzete radi gonjenja okrivljenog zbog učinjenog krivičnog dela, i iste su za posledicu imale prekid zastarelosti krivičnog gonjenja, shodno odredbi člana 104. stav 3. KZ, pa bi u tom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, uz pravilnu primenu odredbi člana 104. stav 6. u vezi člana 103. tačka 5) KZ, u konkretnom slučaju nastupila tek protekom dana 22.12.2021. godine.

Stoga, kako je krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ za koje se okrivljeni tereti, učinjeno 22.12.2011. godine, i kako po nalaženju ovog suda, optužni predlog nije prva procesna radnja koja je preduzeta u ovom krivičnom postupku, jer su dokazne radnje saslušanje osumnjičenog i ispitivanje svedoka preduzete dana 18.11.2016. godine i 16.11.2016. godine, dakle pre nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja, to je drugostepeni sud, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 104. stav 3. KZ u vezi člana 103. tačka 5) KZ, kada je odbio optužbu prema okrivljenom da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a što osnovano Republički javni tužilac ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Takođe, u vezi napred navedenog, osnovano Republički javni tužilac ukazuje i da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Ovo iz razloga što se drugostepeni sud obrazlažući svoju odluku kojom je odbio optužbu prema okrivljenom (smatrajući da je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja) poziva na spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu 11K 333/17, pri čemu daje razloge samo u pogledu odlučnih činjenica koje je utvrdio uvidom u optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kt 1436/15 od 17.05.2017. godine i u vezi činjenica koje je utvrdio uvidom u naredbu Osnovnog suda u Leskovcu 11K 333/17 od 03.07.2017. godine, ne dajući pritom razloge u pogledu činjenica koje se odnose na zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA od 18.11.2016. godine i zapisnik o ispitivanju svedoka predstavnika oštećenog BB, VV od 16.11.2016. godine, koji zapisnici se nalaze upravo u spisima predmeta Osnovnog suda u Leskovcu-te kako dakle drugostepeni sud nije dao razloge u pogledu odlučnih činjenica, i kako su razlozi koji su dati, nejasni i u znatnoj meri protivrečni, to je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na šta se takođe osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio predmetni zahtev, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP, utvrdio da su pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu 1Kž 31/18 od 22.01.2018. godine, učinjene napred navedene povredae zakona u korist okrivljenog AA, ne dirajući pritom u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić