Istom presudom, na osnovu člana 262. i 264. ZKP obavezan je okrivljeni da naknadi troškove krivičnog postupka i to na ime paušalnog iznosa - iznos od 20.000,00 dinara, koji će sudu isplatiti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP oštećeni VV je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, dok je u preostalom delu žalba javnog tužioca Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 8/19 od 29.03.2019. godine, uvažavanjem žalbe branioca okivljenog AA, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, preinačena je presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1134/18 od 20.12.2018. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, okrivljenom AA zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1134/18 od 20.12.2018. godine, izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine ne izvrši novo krivično delo, dok je žalba branioca okivljenog AA, u preostalom delu, odbijena kao neosnovana i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1134/18 od 20.12.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Nemanja Govedarica i Nikola Matić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 9) i članom 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati drugostepenom i trećestepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predložili su da zajedno sa okrivljenim prisustvuju sednici veća na kojoj će se odlučivati o podnetom zahtevu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenih lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA je neosnovan.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je prilikom donošenja pobijanih presuda optužba prekoračena, te da prvo od dva prekoračenja optužbe predstavlja potpuno drugačiji opis krivičnog dela, dok drugi vid prekoračenja prema navodima zahteva branilaca okrivljenog predstavlja još teži oblik kršenja prava okrivljenog i prekoračenje objektivnog identiteta optužbe, a odnosi se na krivicu okrivljenog, imajući u vidu da je precizirani optužni akt sadržao samo objektivni elemenat odnosno radnju, bez postojanja elemenata svesti i volje u odnosu na krivično delo iz člana 121. stav 2. KZ. U vezi sa navedenim branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1134/18 od 20.12.2018. godine, koja je, osim u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju, potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 8/19 od 29.03.2019. godine, nije krivično delo teška telesna povreda u svim svojim zakonskim elementima. Prema navodima zahteva branilaca okrivljenog na navedeni način učinjena je povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a sa tim u vezi i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, kako je branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Govedarica navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti isticao i u žalbi izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1134/18 od 20.12.2018. godine, a žalbeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge, zaključivši da se u konkretnom slučaju ne radi o prekoračenju optužbe, obzirom da je sud ovlašćen da u skladu sa činjenicama koje utvrdi na pretresu, u činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela, unese izmene koje se kreću u okviru optužnog akta, i to kako u pogledu objektivnih, tako i u pogledu subjektivnih elemenata krivičnog dela, a naročito ukoliko je subjektivni elemenat krivičnog dela utvrđen od strane žalbenog suda, povoljniji po okrivljenog, kao i da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je i oglašen krivim u ovom krivičnom postupku (strana 3. stav 4, 5, 6. i 7. presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 8/19 od 29.03.2019. godine), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić