Presudom Osnovnog suda u Raškoj K 64/18 od 08.02.2019. godine, okrivljeni AA izrekom pod 1. oglašen je krivim zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i stavom dva zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca u koji mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 23.01.2018. do 29.01.2018. godine.

Okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala i troškova krivičnog postupka bliže navedeno u izreci presude.

Na osnovu člana 247. stav 4. u vezi člana 87. KZ od okrivljenog su oduzete dve novčanice u apoenima od po 500 evra i jedna novčanina u apoenu od 100 evra i 9,25 grama neto mase kokaina i 62 tablete bromazepana od po 3mg.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 370/19 od 28.05.2019. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA adv. Aladina Šemovića i preinačena presuda Osnovnog suda u Raškoj K 64/18 od 08.02.2019. godine u pogledu mere bezbednosti oduzimanja predmeta, tako što Apelacioni sud je otklonio meru bezbednosti oduzimanja predmeta iz člana 87. stav 1. KZ u odnosu na dve novčanice u apoenu od po 500 evra i jednu novčanicu u apoenu od 100 evra, dok su žalbe osnovnog javnog tužioca i žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Aladin Šemović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Aladina Šemovića, u odnosu na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je osnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Aladin Šemović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim primenjen zakon koji se ne može primeniti, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tj. da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. KZ, već da se iz opisanih radnji u izreci prvostepene presude, stiču zakonska obeležja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ u produženom trajanju, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode, ocenjuje osnovanim.

Prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude pod tačkom jedan izreke, okrivljenom AA stavlja se na teret da je u periodu od 21.01. do 23.01.2018. godine drugome davao opojnu drogu i da je to učinio prema više lica, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude.

Odredbom člana 247. stav 1. KZ određena je zakonska dispozicija osnovnog oblika krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga, dok je stavom dva ovog člana, predviđen teži oblik ovog krivičnog dela, tako što je određeno da ako je delo iz stava jedan ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, ili prema više lica, ili je izazvalo naročito teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Prema opisu radnji izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude ne proizilazi da je okrivljeni istovremeno jednom radnjom predmetno krivično delo izvršio prema više lica (najmanje dva lica), već je radnje preduzimao sukcesivno u različitim vremenskim periodima prema pojedinim licima, tako da je svakom od njih pojedinačno omogućio uživanje opojnih droga.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju se radi o više istih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti (dana 21.,22. i 23.01.2018. godine) od strane istog učinioca, koja predstavljaju celinu zbog postojanja istovrsnosti predmeta dela, korišćenjem iste situacije i jedinstva mesta i prostora izvršenja dela, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Iz navedenih razloga je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda opisane radnje neophodno pravno kvalifikovati kao produženo krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 61. KZ, a ne kao krivično delo omogućavanje uživanje opojnih droga iz člana 247. stav 2. KZ.

S toga je Vrhovni kasacioni sud usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Aladina Šemovića, kao osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude i našao da se u radnjama okrivljenog AA, stiču zakonska obeležja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 61. KZ.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivičnoj sankciji prema okrivljenom, na osnovu člana 4., 42., 43., 45., 54., 56., 57. KZ okrivljenom AA, za navedeno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci i, uzimajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u odnosu na krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, u trajanju od tri meseca, primenom odrebe člana 60. stav 2. tačka 2. i 63. KZ, okrivljenog AA, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 23.01.2018. do 29.01.2018. godine.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54., 56. i 57., kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je našao da je ovako izrečena jedinstvena kazna zatvora okrivljenom srazmerna stepenu njegove krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda odredaba iz člana 438. stav 1. tačka 3. i stav 2. tačka 2. ZKP, te da povrede ovih odredaba nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je podneti zahtev u ovom delu ocenjen nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) u vezi člana 487. tačka 2) u vezi 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić