Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/2019 od 24.04.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Gorana Nešića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Gorana Nešića, advokat Nikola Dumnić, zbog povrede zakona iz člana 5. i člana 14. stav 1. KZ i člana 423. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da se obe pobijane presude ili samo drugostepena presuda ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog, advokat Veljko Delibašić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači ili ukine i predmet vrati Višem sudu u Pirotu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je na osnovu člana 490. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog Gorana Nešića, advokat Nikola Dumnić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je Viši javni tužilac u Pirotu na glavnom pretresu održanom dana 17.08.2018. godine, precizirao optužnicu u pogledu činjeničnog opisa dela, zbog čega je sud od tog momenta, prilikom odlučivanja o tome da li opisano delo predstavlja krivično delo, morao biti vezan isključivo za činjenični opis sadržan u dispozitivu precizirane optužnice. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je sud u skladu sa članom 5. stav 2. KZ, bio dužan da na taj činjenični opis dela primeni zakon koji je najblaži za učinioca. Kako je prema članu 14. važećeg Krivičnog zakonika, krivično delo definisano kao delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a da delo koje je opisano u preciziranoj optužnici ne sadrži opis bilo kakvog psihičkog odnosa okrivljenog prema radnjama koje mu se stavljaju na teret, to delo opisano u preciziranoj optužnici po kojoj je sud bio dužan da postupa i presudi koja je predmet ponavljenog postupka, ne predstavlja krivično delo prema važećem Krivičnom zakoniku kao materijalnopravnom propisu koji je najblaži za okrivljenog. Imajući u vidu izneto, branilac u zahtevu ističe da je imajući u vidu navedeno u ponovljenom postupku trebalo presudu Okružnog suda u Pirotu K 45/01 staviti van snage i okrivljenog osloboditi od optužbe na osnovu člana 487. stav 3. tačka 1) u vezi sa članom 423. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Nikole Dumnića, kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac u Pirotu na glavnom pretresu održanom dana 17.08.2018. godine samo precizirao optužnicu tako što je otklonio tehničku grešku u pisanju registarske oznake vozila (umesto oznake „C“ treba da stoji „S“, a umesto oznake „BH“ treba da stoji „VN“), što se ne smatra izmenom optužnice, tako da je, nasuprot navodima zahteva, predmet ponovljenog postupka bila ranije doneta pravnosnažna presuda, a ne precizirana optužnica.

Kako je u vreme donošenja pravnosnažne presude Okružnog suda u Pirotu K 45/2001 od 07.06.2002. godine bio na snazi član 8. KZ SRJ („Sl. list SFRJ“, br.44/86...38/90 i „Sl. list SRJ“, br.35/92...24/94), kojim je bio određen opšti pojam krivičnog dela i kojim krivica nije bila propisana kao obavezno obeležje krivičnog dela, to ni činjenični opis dat u pravnosnažnoj presudi koja je predmet ponavljanja postupka nije morao da sadrži opis krivice u smislu člana 14. sada važećeg KZ.

Sledstveno iznetom neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da delo opisano u presudi koje je predmet ponavljanja postupka nije krivično delo, jer ne sadrži opis krivice. Samim tim, po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, u ponovljenom postupku nije bilo mesta za primenu blažeg zakona – Krivičnog zakonika, jer je isti stupio na snagu nakon donošenja ranije pravnosnažne presude Okružnog suda u Pirotu K 45/01 od 07.06.2002. godine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438.stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati i to: na iskazima svedoka AA, datim u predmetu Okružnog suda u Pirotu K 45/2001 – na zapisniku u istrazi Ki 44/2001 od 17.12.2001. godine i na zapisniku o glavnom pretresu K 45/2001 od 07.06.2002. godine kao i na zapisniku AA koji je dao u svojstvu okrivljenog na zapisniku Ki 41/2001 od 01.11.2001. godine u predmetu Okružnog suda u Pirotu K 9/2002.

Prema odredbi člana 604. stav 1. ZKP („Sl. glasnik RS“, br.72 od 28.09.2011. godine), zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog zakonika ocenjivaće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br.70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik RS“, br.58/04...85/05-dr. zakon, 115/05...20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10).

Iz zapisnika o saslušanju svedoka Okružnog suda u Pirotu Ki 44/01 od 17.12.2001. godine proizlazi da je AA saslušan u svojstvu svedoka u skladu sa odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SFRJ“, br.4/77...3/90 i „Sl. list SRJ“, br.27/92 i 24/94). Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji navod branioca okrivljenog da saslušanju ovog svedoka nije prisustvovao branilac okrivljenog Gorana Nešića. Međutim, kako je odredbom člana 71. stav 1. tada važećeg ZKP, bilo propisano da je okrivljeni morao imati branioca već prilikom ispitivanja, ako je nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani i ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći smrtna kazna, a da je protiv okrivljenog Gorana Nešića, krivični postupak vođen zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. KZ SRJ („Sl. list SRJ“, br.44/76...38/90 i „Sl. list SRJ“, br.35/92...37/93 i 24/94), za koje je bila propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do deset godina, to nije bilo obavezno prisustvo branioca prilikom prvog ispitivanja okrivljenog.

Pored toga, prema odredbi člana 71. stav 3. tada važećeg ZKP („Sl. list SRJ“, br.70/2001), okrivljeni kome se sudi u odsustvu je morao imati branioca čim se donese rešenje o suđenju u odsustvu. Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Okružnog suda u Pirotu Kv 25/02 od 12.04.2002. godine, odlučeno da se okrivljenom sudi u odsustvu, nakon čega je okrivljeni morao imati branioca.

Imajući u vidu izneto, te da je u toku istrage AA saslušan u svojstvu svedoka dana 17.12.2001. godine kada okrivljeni Goran Nešić po bilo kom osnovu nije morao imati branioca, to branilac okrivljenog Gorana Nešića nije ni mogao da prisustvuje saslušanju navedenog svedoka. Pored toga, odredbom člana 168. stav 4. tada važećeg ZKP bilo je propisano da saslušanju svedoka, pored ostalih, branilac može, a ne mora prisustvovati.

Nadalje, AA je na zapisniku o glavnom pretresu održanom dana 07.06.2002. godine ispitan u svojstvu svedoka u skladu sa odredbama tada važećeg ZKP („Sl. list SRJ“, br.70/2001) u prisustvu branioca okrivljenog Gorana Nešića, advoakta Jasmine Vidanović, koja nije imala primedbe na njegov iskaz.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iskazi AA saslušanog u svojstvu svedoka na zapisniku u istrazi Ki 44/2001 od 17.12.2001. godine i na zapisniku o glavnom pretresu K 45/2001 od 17.06.2002. godine, nasuprot navodima zahteva, nisu u suprotnosti sa odredbama tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, tako da isti ne predstavljaju nezakonite dokaze koji nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Gorana Nešića, ističe i to da je iskaz AA koji je dao u svojstvu okrivljenog na zapisniku u istrazi Ki 41/2001 od 01.11.2001. godine nezakonit dokaz na kome se presuda nije mogla zasnivati.

Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje zahteva propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP.

Kako branilac okrivljenog u zahtevu ne daje razloge zbog čega smatra da je navedeni iskaz AA dat u svojstvu okrivljenog nezakonit dokaz, a da Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, što znači da u situaciji kada istaknuta povreda zakona nije konkretizovana sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti tumači u čemu se ista sastoji, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Nikole Dumnića u ovom delu nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Nešića, advokata Veljka Delibašića, Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog taksativno navedenih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovan pravni lek. Ovaj rok važi za branioca okrivljenog s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni.

S obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom Goranu Nešiću drugostepena odluka dostavljena 12.07.2019. godine preko oglasne table Višeg suda u Pirotu, a da je njegov branilac, advokat Veljko Delibašić, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda podneo dana 13.08.2019. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud isti ocenio neblagovremenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u stavu I, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić